(Лујза Густавпвна Саломе,1861-1937)
На дан 12. фебрура 1861.г.у Санкт –Петербургу , у продици Густава фон Саломеа рођена је дугожељена кћерка. И дадоше јој име Лујза, а тепаху јој мала Лу или само :Лу.То је било прво женско дете у породици Саломе и најмлађа од шесторо деце.Имајући петоро браће Лујза се осећала заштићеном ,али никад није била размажена.Није никад захтевала да јој родитељи купују скупе и лепе ствари.Истина , тражила је нешто више: слободу да поступа по сопственом избору.
Сви ауторитети су поклекли пред снажном вољом мале Лу
Још у детињству мала Лу, или само :Лу , испољавала је своју невероватну тврдоглавост;да ли из каприца, да ли због посебног склада ума јој, али јој се по својевољности тешко могло наћи равне у целој престоници велике руске имеприје . Сви ауторитети морали су да поклекну пред снажном вољом ове девојчице.
Свако од шесторо деце похађало најстарију немачку школу у Санкт Петербургу
Религиозна породица немачког порекла слала је једно за другим , како је које приспевало, свако од шесторо деце у најстарију немачку школу Санкт-Петрербурга, Петршул,а са 16 година Лујза, (одавно не више мала Лу, али и даље Лу ) почела је да похађа наставу за конфирмацију при протестансткој, еванглеистичко-реформаторској цркви.И управо је овде њена самосталност заблистала свим спектром јарких боја.
Само се Лујза супроставила страшном пастору Далтону
У протестантској цркви конфирамација је служила као симбол свесног прихватања вере , па је за припрему за њу била непоходна обука.
Лујза, која се још од раније инетерсовала за питања философије, религије и науке, припрему је похађала код пастотра Далтона, човека оштрог, ауторитативног и потпуно лишеног било какве нежности.Причало се да су се Далтона сви бојали а да је смао Лујза смогла снаге да му се успротиви .
За време једног од првих конфИрмационих часова код тог нетолерантног пастора , она га је ,чувши у његовој проповеди „да нема таквог места на коме Бог није присутан“, прекинула речима:
“Постоји такво место – пакао“,пише Лариса Гармаш , биограф Лујзе Саломе.
Ратно стање са немилосрдним пастором Далтоном
Од тога момента немилосрдном пастору Далтону једна девојка је објавила рат . И у знак „завођења ратног стања „ престала је да похађа часове конфирмације чиме је огорчила своје побожне родитеље.
Није се ту уопште радило о атеизму:јендоствно је интелктуално радознали Лујзин ум очекивао одгворе на дубока питања на која Далтон није био у стању да одговри.Њен ум је тражио учиетља који би могао да развије њене способности , да буде њен наставник и исповедник.
И ускоро се човек таквог капцитета нашао.У једној цркви девојка је слушала проповед холандског пастора Хендрика Гијоа.То је био у то време позант човек који је, могло би се рећи, припадао друштвеној елити:чак га је и сам цар Александр ИИ изабрао за наставника својој деци.
Светски човек, сјајно образован, харизматичан
По свом духу Гијо је био светски човек, сјајно образован,и ,за разлику од Далтона, одликовао се харизмом.Његове проповеди у лутријанској цркви у Петербургу увек су привалачили интелигенцију престоног града.
Луиза је била очарана.Мудар човек обдарен даром посматрања запазио би да се у том момненту догодило и нешто друго :пастор Гијо је није привлачио само умешноћу проповедања и интелектуалним духом, него и као мушкарац, без обзира на то што је био од ње 25 година старији и већ имао кћерку њеног узраста.
У мају 1878.г.Лујза је скупила храброст и послала му писмо :“..
“Пише вам , господине пасторе, седамнаестогодишња девојка, која је јединица у својој породици и у средини свог окружења, јединица у том смислу што је усамљена у својим схватањима, нико не дели с њом исте вредности , да не говоримо о тако озбиљним , дубоким питањима „цитира Грамаш у својој књзи Лујзино писмо .
На велико њено изненађење , пастор јој је одгворио на писмо, па је чак и заказао састанак..Тако је и почела њихова љубавна веза , званично покривена припремама за конфирмацију.
Пастор Гијо све више губи главу
Да ли је четрдестдвогодишњи мушкарац приметрио занос младе девојке, да ли је схавтио шта он значи?Наравно, да.А да ли је при том поред читања религиозних текстова намераво да освоји Лујзу својом ерудицијоим? Да ли му је то био крајњи циљ кад је с њом расправљао о историји религије , логици и философији, кад јој је давао да чита дела Канта, Лајбница, Русоа , Волтера?
Да ли је уопште и пристао на те састанке који су се одржавали кријући од њених родитеља ?
Гијо је све више губио главу и почео да поступа на начин недостојан једног пастора и уопште одраслог и озбиљног човека.
Лујза је записала у дневник да му је неколико пута седела у крилу.Зачуђујуће је и то што је пастор дозвољавао седамнаестогодишњој девојци да му пише проповеди!Једна од таквих проповеди прочитана пред паством, неопрезни и неконторлидсани текст који је
Лузја написала умало да изазове скандал.
Нема никаве сумње да је Гијо због љубави био изгубио памет.Опраштао јој је њена пецкања и чак се у тајности припремао за развод.
Некако тада и умире већ времешни генерал Саломе,Лујзин отац.Његова смрт убрзава расплет догађаја:Гијо моли девојку да каже мајци о својим „часовима“.Он се по свему судећи надао да ће се остварити његови планови.
“Родитељски састанак “ мајке и Лујзиног учитеља
Пристајући на те захтеве, Лу је то извела свој начин:са отвореном непосредношћу она је увече рекла мајци :“Враћам се од Гијоа...“ не желећи ништа више да дода.Нису помгле ни мајчине хистеричне сузе , запомагања и преклињања, све се догодило као што је и Гијо планиарао: да дође до „родитељског састанка” мајке и учитеља.
Лу је иза врата прислушкивала разговор из кога је запамтила само две реченице:“Ви сте криви пред мојом кћерком“, викала је мајка. „ И хоћу да будем крив пред тим дететом“- одговрио је Гијо, а овај дијалог наводи Лариса Гармаш у својој књзи.
Сусрет је завршен Гијомовом молбом госпођи Саломе за срце и руку њене кћери.
Али се Лујза није обрадовала-била је шокирана.За њу је Гијо био ауторитативна линост , слична Богу или оцу , али се удати за њега ...
Њен мир који је већ био помућен очевом смрћу коначно је ишчезао.
“Када је дошао одлучни и неочекивани моменат , кад је он мени омогућено да осетим највећу насладу земног живота, осећала сам се потпуно неспремном за такво искушење.Онај кога сам сматрала за божанствено биће, у једном трену је нестао из мога срца, и постао ми туђин“, анализирала је она касније у дневнику своја осећања .
Одлазак у Швајацарску на студије
Лујза је испољава самосталност која се све обесхрабривала:најпре је одбила просидбу пастора, а затим је молила мајку да је пошаље на студије у Европу.Желела је да учи код Алоиса Бидермана, највећег протестантског теолога епохе.И без тога већ довољно сломљена и потресена, госпођа Саломе се сагласила.
У пратњи мајке ,Лујза је 1880. г.отпутовала у Швајцарску, где је слушала универзитетска предавања .Тако су поступале у то време многе руске девојке обдарене радозналим умом :у руској империји у то време још није било вишег образовања за жене.
Бидерман није скривао одушевљење својом ученицом чији дар упоређивао са брилијантом.Мајка је једно врне оклевала да дозволи кћерки да се бави озбиљним животним питањима под изговором забринутости за њено здравље, будући да је од детинсјтва имала слаба плућа.Уствари госпођа Саломе се плашила појављивања “новог Гијоа”.Више од свега је желела да јој кћерка има стабилан, срећан брак и сигирну будућност, али Лујза за тако нешто није хтела ни да чује.
На крају карјева ,све се завршило одласком мајке са кћерком у Рим у којему су Лујзу чекали нови судбоносни сусрети.
У окружењу пријатељице Гарибалдија,познанице Вагнера и Ничеа
Доспевши у ужи круг Малвиде фон Мејзенбух, пријатељице Гарибалдија и познанице Ничеа и Вганера ,Лујза се упознаје с билогом Паулом Рејом.Помало смешан, потпуно непрактичан за живот,али зато начитан и обдарен блиставим умом, Рејо је одмах пригрлио Лујзу.Прва њихова заједничка шетња по Риму препуна усхићених разговора потрајала је до пред зору.Бдења у филозофским разгиворима су им прешла у навику и ускоро ће Рејо запрсорсити Лу.
Професор Рејо мења погледе и проси Лујзу
Рејо ће то учинити , како је записала Грамаш “иако је од кад зна за себе сматрао женидбу за философски нерационални подухват “.
У то време Лујза је формирала веома специфичне поглед на однос према мушкарцима:очигледно да јој је историја с пастором остсвила озбиљну трауму .
Чедан живот са Рејом у комуни, у одвојеним собама
Одбила је Реја , али му је предложила алтернатвну , нестандардну варијанту: чедан живот у комуни у којој би могли да им се придруже и други момци и девојке које желе да наставе образовање.Заједничко бављење науком, разговори, одвојене спаваће собе ,-такав би требало по замисли Лујзе да буде живот у будућој комуни.Рејо је,макар то излгелдао чудно, ту запањујућу понуду прихватио .Они нису одмах прешли да живе
заједно у комуни, него су путовали по Европи посећујући Немачку и Француску .
Фридрих Ниче, очаран, нуди брак Лујзи
Године 1882.Рејо је упознао Лу са својим пријатељем Фридрихом Ничеом.
Тада се практично поновила историја њеног позннатсва са Паулом:Ниче је исто тако био очаран и такође је понудио брак Лујзи, што је она као и случају Рејоа одбила.Тако је настала њихова пријатељска тројка о којој ће се још дуго причати и препричавати по целој Европи .
Причало се да је управо осећање према Лујзи, негова огромна жеља да је освоји , подстакла књижевнички потенцијал Ничеа .
Философ је не једном говорио да је она била најумнија од свих људи које је познавао.На њене стихове Ниче је напсиао музичку комедију “Химна животу” и сматра се да је упаво лик Лу Саломе он искористио у “Заратустри”.
Ниче Лујзу сматрао за своју рођену душу
Ниче је сматрао ову младу девојку за своју рођену душу :
”Ја мислим да је једина разлика међу нама-у узрасту.Ми живимо једнако и мислимо на исти начин,” једном је у избезумљености изговорио философ.
Све троје су живели у једној кући са одвојеним спаваћим собама и заједничком гостинском као што је Лу и планирала.
Славна тројка у заједничком животу : Лујза, НИче,Рејо,
Код њих троје посла је било преко главе :у том периоду они су мнго читали,дискутовали, стварали.Али и емотивна страна заједничког живота била је узбидљива, премда је, судећи по дневницима и сведочењима савременика , њхов однос је заиста остао платонски.
Међутим ,страсти су ипак незауставјиво кипеле:пријатељска оданост ничим није могла да имањи љубавне пориве.
Томе треба додати да Лујзу од првог момента није волела Ничеова сестра Елизабет, жена деспотске природе али врло ограничена,од које је философ читавог живота био зависан.
Ничевова сестра Елзабета пдстиче брата против Лујзе
Елизабета је стално подстицала брата против Лујзе .И без ње су Ниче и Лу ионако почели да се споре: пошто му није узвратила љубав , Ниче је сад од ње захтевао безграничну оданост, пажњу и саучествовање у свакој његовој мисли , у сбакој идеји.Саломе се бунила: то је био брутални насртај на њену индивидулност.Затегнотост И напетост између њих двоје су расле.
”Сваки пет дана имеђу њих се догађала мала трагедија.Све што сам Вам о њој писао , то је апсурд,и нема никакве сумње да није мање апсурдно ни ово што Вам сада пишем “, изливао је огорчење отварајући душу Ниче у препсици са својим пријатељем Петером Гастуом.
Ниче верује да га Лујза и Рејо стално обмањују
Философа је још од раније мучила сумња да су Лу и Рејо у договору . Био је убеђен да то двоје воле једно друго и да га обмањују…
Али је прошло још неколико месеци док њиховим однсима није дошао крај.
Истина, последњи ударац је ипак нанела Ничеова зла сестрица :она је Саломи написала грубо и увредљиво писмо.Подробности из њега као ни последице тог сукоба нису сачуване , али је у јесен 1875. Ниче сам кренуо на путовање.
“Идеш к жени, не заборави бич” (Ниче у Заратистри )
Неутешни раскид је утростручио његову стваралачку снагу : у то време он је дописао други део “Заратустре “ у којој пажљиви читалац може приметити осећања одбаченог мушкарца (“Идеш к жени-не заборави бич”).
Лујза је остала и даље са Паулом Рејом али њихови односи се нису променили-и даље су, као и дотада, били платонски.
Професор Андреас - још једна Лујзина љубавна жртва
Године 1886. Саломе се упознала са Фридрихом Карчом Андреасом, универзитеским предавачем , експертом за источне језике.
И Андреас, као многи његови претходници постао је жртва Лујзине привлчаности .Да би добио њену наклоност и убедио је да се уда за њега,Андреас је себи забо нож у груди.!Тог момента је 25-годишња Лујза Саломе поступила дугачије него досада у сличним ситуацијама:пристала је да се уда за Андреаса, али под условом да никад не ступи с њим у интимне односе. Она је иснситирала да тај услов буде потврђен и њиховим брачним уговором.
Иако звучи невероватно, али по сбведочењу многих биогарфа за 43 године њиховог брака тај услов није ниједан једини пит био нарушен.
Преокрет:Герог Ледебур, утемељивач новина “Форверц “ ,коначно сломио Лујзино срце, али тело
Године 1892. животу Лу Саломе је наступио преломни момент: она је ипак решила да ступи у интимни однос с мушкарцем. Њен љубавник је постао, макар то излгедало чудно, Герог Ледебур, један од оснивача Социјалдемократке партрије Немачке (СДП) и утемељивач марксистичких новина “Форвец”,будући члан Рајхстага .
Отктивши доста касно ту страну људских односа , Лу се загњурила у њу удишући ковитлаце који тај однос ствара.
У то време почињу да излазе њене књиге :”Битка за Господа “( 1885,), “Фридрих Ниче у огледалу његовог стварлаштва” ( 1894 .),Повест “Руф “( 1895.)
У књизи “Еротика” објављеној 1910- г. Саломе истражује природу емотовне стране живота.
Љубавне страсти између 36-годишње Лујзе и 21-једногодишњег песника Рилкеа
Године 1897. 36-годишња Лу Саломе се упознаје са 21-годишњим песником Рајнером Мариом Рилкеом.Међу њима су се разбуктале љубавне страсти .Лујза с њим путује по Русији,учи га руском језику, упознаје са стваралаштвом Достојевског и Толстоја .
Неко време Рилке, као што су то чинили и дриги који су били заљубљени у њу, живео је сњом у Андреасовој кући.
Међутим ,након четири године Андреас почиње да истиче сопствена права на Лу, убеђујући је да се разведе, и они су се растали, сли су све до Рилкеове смрти били у пријатељским ондносима и дописивали су се.
Експерименти са сопстевним животом
Извођење експеримената са сопствеим животом Зачуђујућа особеност ове жене да изводи експерименте са сопственим животом изражена је чак и у својеврсном искуству матерниства. Своје деце она није имала, али је 1905.г.домаћица њеног мужа Андреаса родила кћерку .
Лу оставља девојичицу звану Марија у свом дому, и са радозналошћу истраживача посматра сопствене реакције.
Објавила још десетак књига, дружила се са Фројдом и Јунгом
До краја живота Саломе је успела да објави још десетак књига, дружила се са Фројдом и Јунгом ( а после њиховг разлаза једино њој је било дозвољено да се креће у кругу обојцие некадашњих пријатеља , а сада душмана), изучавала је психонализу и заједно с Аном Фројд замислила уџебеник дечје психолгије.
“Целог свог живота сам радиала и само радила. Зашто ? “
Кад је 1937. г. дошло време да Лујза оде на онај свет, уз њену посте љу се нашла изненада њена Марија , ванбрачна кћер њеног мужа којој је било суђено да чује и запамти последње речи ове жене-загонетке:
”Целог свог живота сам радила и само радила . Зашто?”
