Војник, песник, бард: 90. годишњица Булата Окуџаве
9. маја се навршава 90. годишњица рођења песника и барда Булата Окуџаве, чије песме и стихове сећају се и воле у Пољској. Његова дела су била штампана у Варшави, Вроцлаву, Кракову, Гдањску у преводима на пољски језик Витолда Домбровског, Јацека Камчарског, Виктора Ворошиљског, овај списак није пун!
Наша колегиница Ирина Чајко се јавила путем телефона преводиоцу дела Булата Окуџаве Роману Колаковском да би сазнала о њиховим сусретима, као и о личној перцепцији дела слављеника.
Први пут сам видео Окуџаву у Вроцлаву 1991. године, када је он стигао на фестивал глумачке песме да би тамо представио талентовану певачицу Јелену Камбурову. Он је тада писао историјске романе, није више писао песме. Дакле, на концерту у Вроцлаву је одлично наступила Леночка Камбурова, затим су студенти месне Позоришне школе на моју иницијативу припремили мањи концерт од песама Балата, оних, које он још није чуо у пољским преводима. Тај је концерт водио Војчех Млинарски, док је Агнешка Осецка тада први пут изрецитовала свој књижевни одговор на песму Окуџаве „Опроштај од Пољске“. Атмосфера је у сали била дивна! Затим је Булат изашао на позорницу да би се захвалио на срдачном пријему, али је после тренутног колебања узео из мојих руку гитару и почео да пева своје песме. Од тог дана се он поново вратио поезији и написао много прелепих балада.
После годину дана је Булат поново дошао у Вроцлав, дуго смо контактирали у клубу новинара, говорили о животу, о поезији, о баладама. Булат ме је замолио да напишем нови превод за његову песму „Молитва“, што сам радо учинио. Његова Молитва је више пута била изведена и изводи се данас на пољском у мојој интерпретацији, чиме се ја поносим.
Војна тема у стваралаштву Окуџаве је безусловно постала једна од главних. Он је имао 17 година, када је добровољно отишао у рат, био је рањен, после војне болнице се вратио у Москву, сазнао да су многи његови пријатељи из улице Арбат већ погинули. Управо је тада он почео да пише стихове и песме.
Рат је заувек остао у његовом сећању. Он је, свакако, био свестан да без обзира на све тешкоће треба савладати фашизам, заврнути му шију! У Пољској, у СССР-у, у оним земљама, које је Хитлер хтео да покори, почетком рата је био осећај Апокалипсе. Крвави ратови су још у античка времена постајали тема потресних мистериа! Булат је показао рат и његово страшно лице другачије, са гледишта обичног војника, без патетике и свечаних речи. Међутим, када слушам негове песме из војног циклуса, рецимо, „Чујете ли како чизме грме“, „Опростите пешадију“, „До виђења дечаци“, стеже ми се срце. И не само моје.
Учествујем у организацији фестивала, посвећених стваралаштву Булата Окуџаве у Варшави, Кракову и другим градовима РП. Када сам успео да створим велико песничко дело у знак сећања на Булата Окуџаву, изрецитовао га је наш велики глумац Густав Голоубек, утисак је био потресан. То се не може заборавити.
Окуџава је вадио из своје душе, чинило би се, једноставне, али толико необичне и прецизне речи, које су нам помагале да видимо свет и живот у њиховој бескрајној разноврсности. Он је био прави мајстор, Булат Окуџава.
Захваљујемо Роману Колаковском на топлим речима о нашем војнику, песнику и барду, чији се рођендан поклапа са Празником Победе. Нека се поново чује једна од ратних песама Окуџаве у ауторском извођењу уз гитару.
Ирина Чајко,
