eNovosti.info

Holandsko-kineska kompanija Nexperia, čiji koreni sežu do čuvene tehnološke kompanije Philips, našla se ovog meseca u središtu jedne od najozbiljnijih kriza u globalnoj industriji čipova do sada.�

�

Ovo je počelo kao administrativna odluka američkog Biroa za industriju i bezbednost (BIS) u septembru 2025. godine, prateći novu politiku Bele Kuće i Trampove administracije, ubrzo se pretvorilo u pravi međunarodni politički i ekonomski sukob koji već sada preti da poremeti lance snabdevanja čipovima širom sveta, a na prvom mestu posebno u evropskoj automobilskoj industriji.�

�

Američka administracija je 29. septembra promenila pravilo o kontroli izvoza čipova, odredbom poznatom kao '50 procenata' , prema kojoj svaka kompanija u kojoj entitet sa američke liste ograničenja i sankcija poseduje polovinu ili više vlasništva u nekoj stranoj kompaniji automatski podleže istim zabranama izvoza i transfera tehnologije kao i kompanije iz same Kine. Budući da je kineska kompanija Wingtech Technology već bila pod američkim sankcijama, kompanija u Holandiji - Nexperia, njen pod-brend sa sedištem u Nijmegenu – automatski je obuhvaćena ovim novim pravilima.�

�

Holandska Vlada je takođe reagovala je, a 30. septembra aktivirala je holandski Zakon o dostupnosti roba (Goods Availability Act), kojim je preuzela nadzor nad upravljanjem ovom kompanijom, navodeći "ozbiljne propuste u korporativnom upravljanju" i rizik od gubitka kontrole nad strateški važnom tehnologijom. U stvarnosti, ovo znači da je Nexperia bila faktički stavljena pod državni nadzor, što je izazvalo diplomatsku buru između Holandije i zvaničnog Pekinga. Kao odgovor, kinesko Ministarstvo trgovine uvelo je izvozna ograničenja na fabrike Nexperie u Dongguanu i Šenženu, tj. njihov izvoz iz Kine, sprečavajući da gotovi čipovi i delovi iz ovih kineskih postrojenja stignu do fabrika u� Evropi.�

�

Holandski i evropski mediji navode da su se proizvodne linije automobila, elektronike i industrijskih uređaja širom EU već suočile sa kašnjenjima, jer je Nexperia (https://www.nexperia.com/) jedan od glavnih snabdevača komponentama i čipovima poput dioda, tranzistora i logičkih kola (MCC) koji su neophodni za rad gotovo svakog elektronskog uređaja. Prema analizama stručnjaka, Nexperia trenutno drži oko 40% globalnog tržišta 'diskretnih' poluprovodnika, a više od 60% njene prodaje zapravo ide direktno u automobilsku industriju. Iako ovi čipovi i komponente nisu toliko sofisticirani kao procesori koji pokreću veštačku inteligenciju, bez njih se ne mogu proizvesti elektronske kontrolne jedinice u vozilima, sistemi za upravljanje baterijama, senzori, kao ni bezbednosne komponente.�

�

Zbog ovoga su kompanije poput Volkswagena, Volva, BMW-a i Toyote već upozorile da bi, ukoliko se situacija uskoro ne reši, došlo do obustave proizvodnje u roku od nekoliko nedelja. Holandski premijer Dik Šof izjavio je da je odluka vlade 'izuzetna ali neophodna', dok je pak Kina optužila Holandiju za 'političku instrumentalizaciju ekonomije' . Sa druge strane, američki zvaničnici u Vašingtonu pozdravili su holandski potez, tvrdeći da je 'neophodno zaštititi kritičnu tehnologiju od stranog uticaja'.U međuvremenu, i unutar same kompanije došlo je do problema - centralna kancelarija u Holandiji objavila je upozorenje da ne može garantovati kvalitet čipova proizvedenih u Kini, dok je pak kineski ogranak Nexperie optužio matičnu firmu za širenje dezinformacija. Taj sukob unutar iste korporacije dodatno je pokazao i koliko je međunarodno poslovanje u eri geopolitike postalo komplikovano. Analitičari i automobilski stručnjaci upozoravaju da je ovo prvi slučaj da je neka zapadno-evropska Vlada direktno preuzela kontrolu nad privatnom kompanijom iz sektora visokih tehnologija, i to pod obrazloženjem nacionalne bezbednosti. Ovime je otvoreno i pitanje kako će EU ubuduće tretirati kompanije pod kineskim vlasništvom koje posluju na njenoj teritoriji.

�

�U industrijskom smislu, kriza Nexperie već ima domino-efekat. Pošto se veliki deo proizvodnje komponenti odvija u Aziji, blokade i zabrane izvoza izazivaju nestašice na evropskom tržištu. Proizvođači automobila i industrijske elektronike sada pokušavaju da preusmere nabavke ka alternativnim dobavljačima kao što su Infineon, STMicroelectronics i Vishay, ali prelazak na drugačije komponente zahteva mesecima duge testove i sertifikacije. U međuvremenu, stručnjaci preporučuje kompanijama da hitno provere poreklo svojih Nexperia delova i da naprave plan zamene komponenata, jer bi nestašice mogle potrajati čak do sredine 2026. godine. Cela saga oko Nexperie je praktično postala simbol nove realnosti u globalnoj ekonomiji, gde granice između biznisa, politike i bezbednosti više ne postoje. I dok EU pokušava da izgradi sopstvenu proizvodnju čipova kroz Chips Act (https://commission.europa.eu/strategy-and-policy/priorities-2019-2024/europe-fit-digital-age/european-chips-act_en) , ova tehnološka kriza pokazuje da je stara zavisnost od azijskih i kineskih fabrika i komponenti dalje ogromna. Tako samo jedan politički potez u Vašingtonu može zatresti fabrike u Holandiji, dok odluke u Pekingu mogu blokirati montažne linije u Nemačkoj. Nexperia je zato više od kompanije� - ona je ogledalo krhkog i međuzavisnog sveta u kojem je svaki tranzistor postao deo globalne borbe za tehnološku moć.