eNovosti.info

�

Iako se često smatra da AI stvara 'nove' sadržaje, on, zapravo, može da samo reprodukuje ili kombinuje na novi način sadržaje na� kojima je treniran, tj. na kojima je model veštačke inteligencije učio. Iako je to dobro za enciklopedijske informacije, proračune ili istorijske činjenice, AI modeli su vremenom počeli da stvaraju 'umetnost' koja je, na ovaj ili onaj način, zapravo kopija već postojećih slika, fotografija, stripova ili crteža.

�

�

Da li i dalje moramo da razmišljamo�

�

Poslednje dve godine u svakodnevnu upotrebu su, prvo u SAD, a onda i širom sveta ušla dva nova pojma. Prvi je 'brain rot', što bukvalno znači 'truljenje mozga', a služi da opiše sadržaje, prvenstveno na internetu a zatim i u 'klasičnim' medijima, koji su veoma slabog kvaliteta, to jest napravljeni su sa veoma malo znanja i imaju praktično nikakvu vrednost kao i informacija ili zabavni sadržaj. Drugo termin je 'slop' koji znači rasipanje ili neželjenu poplavu, a koristi se da opiše upravo poplavu brain rot sadržaja na internetu, i kasnije u medijima. Iako sama veštačka inteligencija nije uzrok ove 'medijske poplave' - sadržaji veoma niskog kvaliteta su postojali još i pre Interneta - AI modeli, naročito oni koji kreiraju audio i video sadržaje, te crteže i fotografije, su svakako u velikoj meri doprineli da internet bude prepun 'braim rot' sadržaja. Naravno, nije svaki AI sadržaj loš - brojni generatori slika, kao što su 'Ideogram' (https://ideogram.ai/) i 'Leonardo' (https://leonardo.ai/) mogu da stvore izuzetno realistične portrete, predele, ili likove koji deluju kao da su stigli iz Holivudskih filmova. Iskusni korisnici sa ovakvim alatima mogu stvoriti i sadržaje koje jednostavno do sada nije bilo moguće stvoriti softverima poput Photoshop-a, Premiere-a ili Da Vinci Resolve. Šta više, većina ovakvih softvera za obradu video i audio zapisa, te obradu slika su oberučke prihvatili AI mogućnosti ne kao zamenu, već kao unapređenje postojećih opcija i mogućnosti.

�

Slično je i sa muzičkim AI uslugama - 'Suno' (https://suno.com/) može da generiše muziku u skoro bilo kom muzičkom žanru, te čak i da numera podseća na stil nekog od poznatih bendova ili producenata. Takođe, sada postoje i čitavi onlajn studio softveri, poput 'Bandlab' (https://www.bandlab.com/) koji uz pomoć AI alata mogu da generišu ritmove, različite sintisajzere, ili da obrađuju već snimljeni glas, gitaru ili čitav bend. Ovakve mogućnosti su do pre samo jedne decenije bile nezamislive, budući da je najveći deo profesionalnih muzičkih softvera bio relativno skup, zahtevao prethodno muzičko i produkcijsko znanje, te poseban spoljni hardver i brz kompjuter. Sa druge strane, 'Bandlab' radi na svakom kompjuteru koji ima web pretraživač, ili čak kao aplikacija na smartfonu. Ne treba zaboraviti da AI često radi i 'iza scene' na popularnim aplikacijama za muziku i video, poput Spotify i YouTube, koji uz pomoć različitih algoritama baziranih na veštačkoj inteligenciji predlažu nove muzičke numere i video zapise.�

�

Pevačica Aleksandra Arsić navodi da iako je tehnologija za produkciju i slušanje muzike napredovala, to ipak ne može da zameni kvalitet samih izvođača i autora:

�

"Ne bavim se produkcijom u tom tehničkom smislu, ali meni je ipak bliži tradicionalan pristup muzici. Verujem da ozbiljan rad zahteva posvećenost i prostor gde se sve gradi postepeno, a ne samo instant rešenja. YouTube je veoma praktičan, jer, za razliku od televizije gde je izbor ograničen, ovde svako bira šta želi da sluša i gleda. Tako muzika lakše dolazi do svoje publike"

�

"Veštačka inteligencija može biti zanimljivo sredstvo i pomoć u stvaranju, ali nosi i rizik. Ako joj se prepusti previše prostora, može da promeni samu suštinu muzike. U tolikoj ponudi izvođača istinski može da se izdvoji samo onaj ko ima svoj izraz i nešto prepoznatljivo što publika ne može da nađe kod drugih. Nažalost, u današnje vreme svakakvi sadržaji mogu pridobiti pažnju, iz kog razloga se i kreiraju, ali to brzo prolazi, dok kvalitet ostaje" dodaje Aleksandra.�

�

Najnovija istraživanja pokazuju da je trenutno gotovo 57 odsto sadržaja na internetu ili u potpunosti AI generisano ili obrađeno uz pomoć veštačke inteligencije. Takođe, oko trećina video zapisa na YouTubeu ima ili kadrove generisane uz pomoć AI, ili su montirani u AI video softveru. Sve je više i takozvanih 'headless' kanala, gde se ni u jednom videu ne pojavljuje autor zapisa, već je sav video (a često i muzika) generisano uz pomoć AI.� Uz ovo, budući da najveće AI chat usluge već mogu da generišu slike, a uskoro će dobiti i mogućnosti generisanja videa, stručnjaci smatraju da će se ovakav trend nastaviti i u narednim godinama. Zbog ovoga, originalni sadržaj kao sam termin će dobiti i potpuno novo značenje - sadržaj u kome se pojavljuju samo pravi ljudi, muzičari ili glumci.�

�

�

Ivan Trajković

�