U Srbiji, BiH, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj decenijama je pravilo da se na čelo zdravstvenih ustanova dolazi isključivo putem politike i stranačkih organa. Ako je neko od lekara u 'dobrim odnosima' sa kolegom koji je aktuelni ministar zdravlja - tim bolje.
Takođe, baš kao u doba komunizma (ili socijalizma, prim. aut) i političari širom Balkana prosto obožavaju da se slikaju i daju izjave na gradilištima Bolnica i Domova zdravlja, baš kao da su oni stručnjaci za zdravstvo, te da će oni lično sutra lečiti građane. Ne treba zaboraviti ni slikanje kada u zemlju (retko) stigne neki od novih i skupljih medicinskih aparata tada se neretko skupe i čitave Vlade.
Sa druge strane, primetan trend je i da sve više lekara, bukvalno od dana kada završe medicinski fakultet, odmah ulaze u politiku. Čak i da im nije potrebna stranka da bi posao dobili (jer nekim čudom počnu da rade u privatnim klinikama), stranačka veza će im sigurno trebati za specijalističke studije, budući da je većina (ako ne i svi) Medicinskih fakulteta u regionu i dalje državno.
Da ne bude da su samo lekari 'na tapetu', slično važi i za medicinske sestre i tehničare. Opet, bez stranke je nemoguće dobiti posao, a kamoli biti Glavna sestra na odeljenju. One sestre sa dobrim ocenama ali bez sreće da ih 'stranka negde ubaci', obično gledaju put Evropskih zemalja, naročito Austrije i Nemačke, gde je njihov poziv izuzetno tražen.
Pacijentima u regionu ostaje lečenje u privatnim kinikama, ili čekanje na listama u državnim ustanovama. A možda je dobro da se i pacijenti učlane u neku od vladajućih stranaka, i to baš onu čiji je direktor zdravstvene ustanove u koju idu, pa da sa vrata napomenu 'Ej, mi smo naši, da li mogu dobiti pregled?'
Ivan Trajković
