eNovosti.info

Jedna od najčešćih stvari na koje se građani celog regiona nekadašnje Jugoslavije žali je - zdravstvo. Iako su značajni pomaci napravljeni u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i Srbiji, nabavkom novih modernih aparata i uređaja za dijagnostiku, te otvaranjem novih (i državnih i privatnih) medicinskih kapaciteta, gotovo nikakav pomak nije napravljen u onome što je najbitnije - medicinskom osoblju.

�

Kada su, sada već daleke, 2007. godine Rumunija i Bugarske postale članice EU, desio se pravi 'egzodus' medicinskog osoblja, od lekara do sestara, pa čak i vozača Hitne pomoći. Iako nema tačnih brojki, najmanje 40 hiljada medicinskog osoblja je od tada napustilo Rumuniju - što je mali deo od oko 2.5 miliona Rumuna koji su se privremeno ili trajno uputili ka Zapadnoj Evropi. Slično se desilo i u Bugarskoj, a neke od anketa pokazuju da više od pedeset odsto studenata medicine u zemljama bivše SFRJ (danas nazvanih Zapadni Balkan) planira da odmah posao potraži u EU ili SAD nakon završetka studija.

�

Tome značajno doprinosi i ogroman manjak svih vrsta lekara širom EU, ali i u Švicarskoj, Velikoj Britaniji i Nordijskim zemljama. Naročito su traženi neurolozi, pedijatri i rekonstruktivni hirurzi. Takođe, postoji i velika potreba za svim vrstama srednjeg medicinskog kadra, naročito negovateljima. Budući da je stanovništvo EU sve starije (u vrhu 'lestvice starosti' su Italija, Portugal i Grčka, uz Nemačku i Francusku od 'krupnih' država), i u budućnosti će sasvim sigurno biti neophodno sve više lekara.

�

Za to vreme, oni lekari i sestre koji su 'ostali' na Balkanu, gotovo po pravilu, se bave i privatnom praksom, uz onu u državnim Bolnicama i Domovima Zdravlja. Takođe, ogroman broj lekara je aktivan i u politici, pa tako nemate direktora zdravstvene ustanove, pa čak i glavnu sestru koja nije u stranci, te do 'funkcije' došla političkim putem. Ovo je veoma izraženo u Srbiji, BiH i Crnoj Gori. Veoma često se i političari nakon gubitka funkcije vračaju na staro radno mesto - u Kliničke centre ili Bolnice, iako se godinama nisu usavršavali ili bili u kontaktu sa pacijentima (koji su, ironično, i njihovi glasači).

�

Još jedan trend postaje veoma vidljiv na društvenim mrežama u regionu -� 'Selfi doktorke i sestre'. Ogromna većina (ne treba reći sve ali - gotovo sve) zaposlene u zdravstvenom sistemu imaju na svojom društvenim mrežama slike i video zapise iz ordinacija, bolničkih soba pa čak i - hirurških sala. Još 2018 medije u Srbiji je 'zapalila' vest o masovnom kačenju 'lekarskih selfija' u Nišu, nakon čega su nadležni reagovali. Ipak, nije se mnogo promenilo ni danas - svakoj drugoj doktorki je na profilnoj slici 'selfie' iz kancelarije. Iako je to donekle normalno za one u privatnim ordinacijama, to nikako ne može biti 'standard' za državne ustanove.

�

�

Ivan Trajković�