Imamo li danas, kao društvo, vremena za kulturu, izložbu, koncert ili predstavu?
Teško mi je da odgovorim. Od kad je ljudi postoje i nesrećnici koji pokušavaju da prežive, postoje oni koji uživaju u zlu i pornografiji, a postoje i ljudi koji nadju vremena za kulturu. Ne dolazimo iz “zlatnih” vremena, prošlost je puna gadosti, a ipak je uvek bilo i klozeta i kulture. Na nama je da izaberemo program (ako preživimo). Kao “društvo” ne postoji način da se opredelimo. Nikada nisu postojala “kulturna društva” - uvek je bilo magaraca, a srećom i svako “nekulturno društvo” je imalo po nekog mutanta koji voli knjige. Ja i moj Kućni savet nemamo dodirnih tačaka, sa babom se svadjam…kako onda da se sa “društvom” dogovorim dal d idemo u Pozorište il gledamo zadrugu. Imamo vremena, mnogo je vaznije pitanje dal imamo mozga - i para.
Kako da umetnici 'prežive' u vreme Instagrama i instant-kulture?
Lakše nego u vremenu natapiranih direktorki domova kulture, koje su gospodarile terminima za izložbe, ili politički podobnih urednika koji su odredjivali da li će objaviti vas ili svoju sestru od tetke. Instagram i sve druge mreže (verovatno i ceo internet) je najlepši oblik anarhije. Svako može pokazati svoju umetnost. Na nama je da onda biramo. Ne postoji Instant-kultura, postoji Kultura, a Djubre je djubre, ne “instant-kultura”.
Da li ti kao umetniku društvene mreže i internet generalno pomažu da dođeš do publike, možda i mladih ljudi koji se po prvi put susreću sa tvojim radom?
Tu je važna matematika. U Jugoslaviji je knjiga štampana u hiljadu primeraka, a u Srbiji se danas štampa u dvesta, dvesta ljudi vidi vas crtež. Novina objavi (gomilu laži) i vaš crtež. Ako nemate druga posla kupite (gomilu laži) novinu, pogledate crtež i bacite novinu. Crtež na internetu kad se dopada ljudima, putuje, deli se. Vaš rad može videti stotine, hiljade ljudi svakog sata, svakog dana. Ne zavisite od moljakanja, ne pomažu tetke i rodjaci, sve zavisi od vas i vašeg rada. Nema granica i nema uslova, internet je sloboda (još uvek).
Da li je format naučne fantastike i manga-stripova danas popularniji nego ikada?
Danas je samo lakše da upoznamo i vidimo i sve stilove i sve žanrove. Popularnost Mange i fantastike je nekada zavisila od toga koliko moju dragu Slobodanku ne mrzi da mi dovuče stripova sa ekskurzije u Parizu, koliko pravilno zna da kaže “manga” na francuskom..i koliko ja skupim para da joj dam (a da ih ona ne potroši na nešto drugo). Danas je dovoljno da guglam i vidim sve, pa i sve novo i sve drugacije.
Zašto Srbija danas nema više 'inventivnih' crtača i umetnika - nekada smo imali i animirani film 'Edit i ja', koji je bio na svetskom nivou?
Ima ih gomila, meni se čini - više nego ikada. Aleksa Gajić je tu i radi i bolje stvari čak i od Edit. Samo u Beogradu postoji bar dvadeset đcrtača koji crtaju bolje od mene (što i nije neki uspeh). Možda ih niste sreli, možda zato što više nisu vezani za jednu novinu u Beogradu ili jednu izdavačku kuću, već rade po celom svetu. Pola crtača u Francuskoj je iz Beograda, osvajaju svet - kreativnosću, lepotom i talentom.
NIV
Foto: privatna
