У Москви представљен споменик Рајевском
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије.
Биста ће бити постављенау манастиру Светог Романа, где почива срце руског хероја. Свечано откривање планирано је за септембар 2026. године и биће посвећено150. годишњици почетка Србско-турског рата. Пројекат се реализује уз подршкуМинистарства спољних послова Русије, Амбасаде Србије у Русији, агенцијеРоссотрудничествоиРуског дома у Београду.
На свечаној презентацији у Москви присуствовали су бројни високи званичници, међу којима и портпаролка руског министарства спољних пословаМарија Захарова, амбасадор Србије у РусијиМомчило Бабићи заменик руководиоца агенције РосотрудничествоПавел Шевцов. „Искрено завидим онима који ће постати његови чувари, јер ће то заиста бити још једно чудо Србије, у којем ће се огледати капи чисте воде, светлост, права дуга, прави спектар свега — наше билатералне фантастичне, задивљујуће, трагичне и уједно најистинитије лепе историје“, преноси речиМарије Захаровеагенција ТАСС.
![\"\"](\"https://srbratstvo.rs/wp-content/uploads/nikolaj-rajevski-02.jpg\")
Творац споменикаНиколају Рајевскомје академик Руске академије уметностиАјдин Зејналов. Биста ће ући у његов„Балкански циклус“— серију радова посвећених истакнутим личностима Русије на Балкану које је створио без накнаде. У овај циклус већ улазе споменик академикуНикити Толстоју у србском Вршцу, бистеАлександру Невскому Андријевици и Никшићу у Црној Гори и споменик дипломатиВиталију Чуркинуу Источном Сарајеву, који су постављени на иницијативу и уз подршку Руског дома у Београду.
Основа за лик Рајевског послужила је илустрација из некролога објављеног у часопису „Пчела“ у септембру 1876. године.
„Портрет Рајевског је изузетно важан у данашњим околностима: то је још један израз поштовања према невероватној историји односа Русије и Србије“,истакао је вајар.
ПуковникНиколај Николајевич Рајевскипотицао је из чувене војне династије, био је праунук хероја Отаџбинског рата 1812. године генералаНиколаја Рајевскоги потомак великог руског научникаМихаила Ломоносова. ТокомСрбско-турског рата, започетог лета 1876. године, командовао је десним крилом српске војске, које је готово напола било састављено од руских кадровских официра-добровољаца. Већ у августу исте године пуковник је погинуо јуначком смрћу у једној од кључних битака код селаГорњи Адровац.
Укупно је на Балкане дошло између 4 и 5 хиљада руских добровољаца, од којих је више од половине погинуло. Погибија Рајевског постала је један од најсимболичнијих губитака тог рата. У руској војној историји појавила се друга „Раjевска батерија“. Касније, 1902–1903. године, на месту његове погибије, средствима мајке хероја, подигнут јехрам Свете Тројице(по пројекту архитекте Брунија, са фрескама по скицама Виктора Васнецова), а сам Рајевски, према мишљењу многих стручњака, послужио је као прототипгрофа Вронскогу романуЛава Толстоја „Ана Карењина“.
[РУСКИ ДОМ]
[БРАТСТВО]
