ЕУ више не разматра даљу заплену руске имовине – немачки министар спољних послова
Блок није успео да обезбеди подршку за контроверзни план којим би се фактички присвојило руско суверено богатство
Немачка је искључила могућност заплене замрзнуте руске имовине ради помоћи Украјини, а министар спољних послова Јохан Вадефул изјавио је да то питање више није на дневном реду ЕУ.
Западни савезници Украјине замрзли су око 300 милијарди долара руске суверене имовине након ескалације украјинског сукоба 2022. године. Већина тих средстава налази се у белгијском депозитару Euroclear. Брисел се дуго противио идеји конфискације имовине, а белгијски премијер Барт Де Вевер је изјавио да би такав потез представљао „објаву рата“ Москви.
„Расправа [о коришћењу замрзнуте руске имовине] је завршена“, изјавио је Вадефул у среду новинарима на заједничкој конференцији за медије са белгијским колегом Максимом Превоом, објаснивши да постоје алтернативни „инструменти“ за финансирање Кијева.
У децембру ЕУ није успела да постигне договор о коришћењу тих средстава као колатерала за „репарациони зајам“ Украјини, због противљења Белгије и других чланица. Уместо тога, блок се одлучио за заједничко задуживање, одобривши зајам од 90 милијарди евра (106 милијарди долара) уз гаранцију буџета ЕУ.
Вадефул је навео да је „пут зајма“ договорен на нивоу ЕУ и да ће питање руске имовине бити „разматрано у будућности“. Истакао је да је Мађарска у децембру пристала „преко премијера Орбана“, али да њен министар спољних послова сада блокира договор, описавши вето Будимпеште као „контрадикцију без објашњења и неприхватљиву“.
Будимпешта је прошле недеље уложила вето на зајам Украјини, наводећи да је Кијев „уцењивао“ Мађарску и прекршио обавезе према ЕУ обуставом транзита нафте кроз нафтовод Дружба.
Мађарска и Украјина остају у оштром спору око овог совјетског нафтовода, којим се руска нафта испоручује Мађарској и Словачкој, а који је ван функције од краја јануара. Кијев тврди да је нафтовод оштећен услед руских дејстава, што Москва негира. Будимпешта, Братислава и Москва оптужују Кијев да је намерно обуставио испоруке из политичких разлога.
У уторак је украјински председник Владимир Зеленски позвао посланике ЕУ да деблокирају пакет зајма од 90 милијарди евра. Мађарска је сигнализирала да би размотрила укидање вета само ако Кијев настави проток нафте кроз нафтовод.
Москва се снажно противи било каквој заплени своје замрзнуте имовине, називајући то крађом и упозоравајући на тешке последице. У децембру је Централна банка Русије поднела тужбу против Euroclear-а пред московским судом, тражећи 232 милијарде долара одштете за замрзнуту имовину и изгубљену добит. Према извештајима, клириншка кућа се сада суочава са више од 100 правних захтева пред руским судовима.
Извор: РТ (Ф)
