eNovosti.info

Опасна игра Братислава Гашића

03-07-2025 11:59:47 | | Фото: AP / Darko Vojinovic/ vostok.rs |

Како је шеф србског безбедносног сектора предао Американцима поверљива службена документа и саставио прву читуљу србско-руским односима.

Стварни или фиктивни разлози који су навели првог човека српске службе да изручи у крило западних структура документа од деликатног националног значаја, тешко је назрети, али, сама чињеница да се један од највећих обавештајних скандала у скоријој политичкој историји Србије десио у јеку жестоког обрачуна блокадера са државним институцијама- више је него речит.

Април је 2023. Прича иде овако...

�

ЗАКЛЕТИ НА НЕУТРАЛНОСТ

Класификована документа Пентагона која су се појавила на платформи Discord шокирала су српску јавност тежином прекршаја који је, према доступним информацијама, починио сам врх државе, наводно дајући тајни пристанак да формално неутрална земља испоручи оружје Украјини. Иако су званичници у Београду негирали било какву умешаност у скандал, документа су потврдила дугогодишње сумње које постоје још од почетка Специјалне војне операције (СВО): да Београд не само да поседује значајне „војне капацитете“, већ има и „политичку вољу“ да изврши такве испоруке.

Москва је ћутала. Спекулације о могућим политичким последицама прекинула је Спољна обавештајна служба Русије (СВР), која је директно оптужила Србију за шверц оружја у Украјину преко посредничких држава — Чешке, Пољске, Бугарске и више афричких клијената. Тон Кремља није наговештавао брзо „опраштање“.

Интересантно, саопштење руске службе уследило је тек неколико дана након одласка србског председника Александра Вучића у Москву, где је на војној паради, на Црвеном тргу, упркос бројним притисцима Запада, стао у ред са осталим конзервативним лидерима Ервопе.

Након руске оптужбе, и председник Александар Вучић и премијер Ђуро Мацут најавили су „привремену обуставу извоза оружја“, правдајући тај потез „притисцима са више страна“. Тако се Србија — земља заклета на војну неутралност — нашла у центру војне логистике и на једној страни фронта. Скандал озбиљних размера покреће кључна питања: Ко доноси одлуке у србском безбедносном сектору? Када и с којим мотивима? И ко је предао поверљиве информације — и у коју сврху? У лавиринту моћи, једно име се издваја: Братислав Гашић.

�

АРХИТЕКТА ТИШИНЕ
У јавности Братислав Гашић се не перцепира као фигура из сенке, већ политички чиновник чија каријера је обележена низом локалних афера. Међутим, унутар самог страначког и безбедносног система, који је укључивао војску, безбедносну службу и полицију - он слови за архитекту тишине. Прелазећи пут од министра одбране (2014–2016), преко директора Безбедносно-информативне агенције (2017–2022), до министра унутрашњих послова (2022–2024), а затим опет министра одбране, Братиславу Гашићу је пошло за руком да акумулира апсолутну институционалну моћ свих безбедносних институција Србије.

Током свог мандата на челу БИА, агенција је добила овлашћења која су, према мишљењу бројних правника и аналитичара, трансформисала у страначку обавештајну службу. Под изговором борбе против организованог криминала, развијен је паралелни систем утицаја, обдарен прекомерним овлашћењима — укључујући дискреционо право за обрачун са политичким противницима, медијима, па чак и коалиционим партнерима.

Доступност поверљивим подацима отворила је нову могућност- избор да одлучи који би подаци могли процурети – и у чију корист.

�

АМЕРИЧКО ПРИЗНАЊЕ АУТЕНТИЧНОСТИ ДОКУМЕНАТА

Процурела документа на Discord-у објавио је припадник америчке Националне гарде Џек Тешеира. Он је фотографисао осетљиве војне извештаје током фебруара и марта 2023. године, а затим их поделио унутар приватног Discord сервера посвећеног видео игрици, где су чланови дискутовали о оружју и геополитици. Убрзо након тога, документи су се појавили у јавности, што је довело до хапшења Тешеире и подизања оптужница за више кршења Закона о шпијунажи.

Документи садрже анализу ситуације на украјинском фронту, укључујући губитке, логистичке дефиците, али и обавештајне процене које Србију третирају као потенцијалног снабдевача украјинске стране. Иако америчке власти нису потврдиле аутентичност свих докумената, делови који су се односили на Србију изазвали су дипломатске и политичке последице.

Амерички званичници су под притиском новинара потврдили да „неки делови докумената имају висок ниво кредибилитета“, те да је истрага у току.

�

ПАРАЛЕЛНИ КОНТАКТ-ГАРАНЦИЈА ПРЕЖИВЉАВАЊА

Иако се име Братислава Гашића не помиње у процурелим документима, чињеница да је у то време обављао функцију министра унутрашњих послова упућује на интересантне закључке. Као министар унутрашњих послова, Гашић је имао приступ свим безбедносним и логистичким подацима, али осетљиви подаци су могли да нађу излаз из камене тврђаве на Бањици и у време његовог руковођења Безбедносно-информативном агенцијом.

Према изворима блиским дипломатским круговима у Београду, контакт између Гашића и америчких обавештајних структура није био новијег датума. Шумови у званичној комуникацији 2023.- нису искључивали незваничне канале којим су неке информације доспевале до Американаца. Паралелни канали, према извору из обавештајног сектора, били су и нека врста „осигурања“ – лична гаранција преживљавања у моменту када је политички притисак у Србији био највећи. Посебно интересантним чине се његови тајни сусрети са америчким званичницима, датирани знатно раније.

�

ХРОНОЛОГИЈА: КОНТАКТИ ГАШИЋА И АМЕРИЧКЕ ОБАВЕШТАЈНЕ СТРУКТУРЕ

Контакти између србских функционера и страних агенција нису ништа ново, али мало ко је тако смело радио на „незваничној дипломатији“ попут Братислава Гашића.

Као министар одбране 2015. године, Гашић се појавио на НАТО симпозијуму у Бриселу. Иако није било званичних састанака, његово присуство у непосредној близини америчке делегације отворило је врата за прве контакте. Дипломатски извори ово описују као „тихи приступ“, који подразумева састанке без белешки, протокола или потписа.

У време док је био директор БИА, 2019, долази до тајног састанка у резиденцији америчког војног аташеа у Београду којем присуствују и представници CIA и DIA. Извор из дипломатског круга описује овај сусрет као "први значајни оперативни контакт", после кога је уследила нагла промена односа безбедносне структуре са америчком страном.

У периоду од 2021 до 2022. – више пута је виђен у близини амбасаде САД. Извори из служби тврде да је реч о „састанцима из сенке“ – где се не размењују документа, већ потврђују политичке намере. У том периоду, САД почињу отворенију комуникацију с делом МУП-а, али без јасних канала.

�

САСТАНАК У КАСАРНИ �КАРАЂОРЂЕВО СРЦЕ�

Као министар унутрашњих послова 2023. године, непосредно пре цурења докумената из Пентагона, Гашић је по први пут доведен у везу са „активним тактичким каналом“. Ниједан састанак није евидентиран у званичним записима. Званичници Министарства унутрашњих послова навели су да се радило о „паралелној комуникацији“ — ван институционалних протокола. По свему судећи, то значи да је подаци су предати директно — као лични осигурач у тренутку великог политичког ризика.

Као министар одбране, Братилав Гашић 2. јуна 2025. прима америчког дипломатског представника Александра Титолоа у касарни „Карађорђево срце“. Званично: разговори о „војној сарадњи у области образовања и технологије“. Незванично: потврда да су односи са САД дубљи него што јавност верује. Иако Вучић понавља тезу о „војној неутралности“, обим и контекст сарадње указују да се не ради о принципу – већ о политици условљеној тренутним интересима.

ПЕНТАГОН ДОКУМЕНТИ: ПОВЛАЧЕЊЕ „ЗЕЛЕНЕ ЛИНИЈЕ“

У априлу 2023. године, процурио је пакет од преко 100 класификованих докумената Пентагона. Међу њима — табела која процењује подршку Украјини од стране трећих земаља. Србија се појављује на списку — у колони означеној као: „обезбедила или се обавезала да обезбеди смртоносну помоћ“.

Документ је означен као "SECRET / NOFORN" што значи да се не дели ни са савезничким земљама. Ипак, процурео је. Поред Немачке, Пољске и Словачке, налази се и Србија, држава која, званично, не продаје оружје ни Кијеву ни Москви.

Убрзо након тога, председник Александар Вучић одржао је конференцију за медије, тврдећи да „Србија није продавала оружје Украјини и не намерава то да чини“. Али управо документ на који се јавност позива сугерише супротно: Србија можда није испоручивала директно, али је имала „способност и политичку вољу“ — кључне фразе у обавештајној терминологији које означавају „зелено светло без трага“.

�

МАЛА НЕПАЖЊА ИЛИ..?

Русија није реаговала одмах. Иако је, према сопственом признању, имала податке „дуго пре него што су процурели у западне медије“, одлучила је да се огласи тек у мају 2025, пре него што ће председник Вучић најавити потпуну обуставу извоза оружја и појачану контролу.

Према извештају агенције Reuters, Србија се званично обавезала да „истражи наводе у сарадњи са руским партнерима“. Иако је то формулисано као дипломатски гест, у стварности је представљало признање — не кривице, већ стварности.

Упркос тврдњама о неутралности, Србија је у том периоду била једна од водећих европских извозника муниције. Наменска индустрија је мотор српске привреде и запошљава преко 24.000 људи. Одустајање од извоза било би економски самоубилачки акт. Баланс између реторике и реалности постао је одржив само ако се документа дистрибуирају пажљиво, тачно онолико колико је потребно да се створи перцепција сарадње, али без прекида ланаца.

�

АФЕРА „ЈОВАЊИЦА“ – ПРВИ ТЕСТ АПСОЛУТНЕ КОНТРОЛЕ

Афера „Јовањица“ потресла је Србију и Балкан 2019. године. Плантажа индустријске марихуане, регистрована као органско пољопривредно газдинство, била је део мреже која је укључивала функционере полиције, војске и МУП-а. Полиција је предузела акцију, БИА - није.

На челу Службе у том моменту налазио се Братислав Гашић. Под његовим руководством, служба не само да није покренула интерну истрагу, него су полицајци који су учествовали у хапшењу били смењени или распоређени на ниже позиције. Уместо да се истрага прошири, почела је да се гаси.

Овај потез је, према мишљењу безбедносних аналитичара, био први велики тест потпуне контроле. Ако служба може да заустави истрагу у којој су индиције очигледне, онда не постоји препрека ни за један облик „заташкавања�.

�

РУСКА СТРАТЕГИЈА ЋУТАЊА – СИМБОЛИКА ИЛИ ГЕОПОЛИТИКА?

Зашто је Русија чекала две године? Зашто није одмах реаговала на докумената Пентагона? Иако одговор можда делује чисто политички, Москва чува карте све до момента док не бива угрожена. У моменту када је јавност стекла утисак да је након одласка у Москву србски председник коначно схватио да не може седети на две столице и када су притисци запада кроз блокаде које потресају Србију достигле врхунац, руска спољња служба објављује да је Србија „прекршила поверење и снадбелава противника“ .

Русија не користи овај речник олако. „Прекршено поверење“ значи: знамо шта сте радили. Али не кажемо све – за сада. Истовремено, Србија креће у „истрагу са Русима и трећим странама“, што значи – прихвата оптужбу, али под условом да не постоји јавна ескалација.

То је дипломатија империје: покажи мишиће, али не ударај. Још.

�

ЕФЕКАТ НА УНУТРАШЊИ СИСТЕМ

Након масакра у ОШ „Владислав Рибникар“, а затим и након свега три дана у Дубону, месту поред Београда, Србија запада у озбиљну друштвену кризу. Захтеви за оставке, смене, политичка одговорност - све је на столу.

Упркос томе што је у том тренутку био министар унутрашњих послова, одговоран за рад полиције и безбедносних процедура, име Братислава Гашића се скоро и не помиње у медијима. KРИK, БИРН и друге истраживачке редакције изостављају његов случај. Ниједна од објављених анализа не поставља питање његове одговорности.

Према тврдњама невладиних организација, у питању је „намеран медијски вакуум“, као облик системске заштите.

Док се Србија суочава са унутрашњим потресима, медији који се представљају као независни истраживачки, попут КРИК-а, БИРН-а и Инсајдера, нису ни једном у периоду од 2022. до 2025. објавили анализу фокусирану на улогу Братислава Гашића у безбедносном апарату. Ниједна дубинска репортажа. Ниједна тематска емисија. Упркос чињеници да је био на функцијама које подразумевају директну одговорност за наменску индустрију, МУП, БИА и контакте са страним обавештајним структурама, у медијском смислу он постаје „невидљив“.

�

У МИЛОСТИ КРИК-А, БИРН-А, НЕД-А

У септембру 2024, непосредно пре пада надстрешнице, у саобраћајној несрећи која се догодила на путу Краљево-Рашка, страдале је петочлана породица када је на њих налатело војно возило марке „ПАСАРС“ којим је управљао војник под дејством алкохола. У моменту несреће, војник, који је осуђен на 12 година затвора, имао је 0,2 промила алкохола у крви. Иако је у несрећи страдало троје малолетне деце, и читав случај одјекнуо у јавности, нико од поменутих медија ниједном није затражио смену Братислава Гашића као министра војске Србије. Шта више, несрећа је после седам дана пала у заборав.

Фокус јавности усмерен је на жртве пада надстрешнице у Новом Саду, где су у међувремену, након више месеци блокада целе Србије, као кључни захтев формулисани – ванредни избори.
Ту недодирљивост нису створили Гашићеви саветници- њу је одржавала финансијска структура србских „независних медија“. Како?

Истраживање OCCRP из 2023. показало је да се преко 80% годишњег буџета КРИК-а финансира из грантова америчког "National Endowment for Democracy" (NED), "Open Society Foundations", USAID и неколико европских донатора. БИРН, с друге стране, добија подршку од Европске комисије, Министарства спољних послова Норвешке, и NED-а. Те организације имају специфичне приоритете: транспарентност власти, корупција у јавним набавкама, политичка злоупотреба судства. Али не и – тајне везе са западним обавештајцима.

�

НЕКЕ ТЕМЕ НЕ ТРЕБА ГУРАТИ

Братислав Гашић, као функционер са посведоченим контактима у НАТО и америчкој амбасади, као човек чији су потези потпуно усклађени са интересима Запада, није био у њиховом фокусу. Он није био противник система, он је, по многима, био ресурс система.

Један бивши новинар КРИК-а изјавио је 2024. године у подкасту: „Било је тешких прича о Гашићу – укључујући директне везе с људима из CIA и неке податке о кретању логистике оружја. Али те приче никада нису добиле зелено светло. Нико ти не забрани експлицитно, али схватиш да то није тема коју треба гурати ако желиш да наставиш да радиш.“

Да ли је то само самоцензура? Или уређивачка стратегија? Није важно – резултат је исти, медијска слепа тачка. Човек који у рукама држи највише досијеа у земљи, највећу контролу над полицијом и БИА избегао је медије, истрагу или позив на одговорност.

Тако се „слобода медија“ трансформисала у тактичку ћутњу, под условом да су ваши извори на „правој страни“.

�

АМЕРИЧКИ „ТИХИ ПАРТНЕР“

У савременом политичком систему Србије, где су смене уобичајене, афере честе, а кривице брзо добијају име и презиме, једини изузетак је Братислав Гашић чије политичко и безбедносно трајање представља аномалију. Преживео је аферу „новинарка клечи“, аферу Јовањица, пад хеликоптера, притиске након Рибникара, трагичну несрећу целе породице коју је изазвао војник у војном возилу и цурење поверљивих података. Без смене. Без оптужнице. Без истраге.

То што је политички преживео не значи да је невин. Значи да има заштиту. И то на неколико нивоа.

Документи Пентагона процурели у априлу 2023. недвосмислено говоре о сарадњи Србије у „достави смртоносне помоћи Украјини“. Те одлуке нису донете у Скупштини нити у Влади. Оне су се ковале на линији: обавештајне службе, логистика, међународни партнери. Ту линију могао је да изгради само човек који контролише и БИА и МУП и Војску Србије.

Према дипломатским изворима, америчка амбасада је од 2019. године развијала „оперативни однос“ са делом структура око МУП-а, који је формално водио Гашић. Није случајно што у америчким медијима ужива статус �белог медведа� па је у анализама о извозу оружја изостављено свако помињање његовог имена. Уз то, Гашић није био предмет критике ни у једном извештају западних посматрача.

У свету дипломатије, то значи једно: користан играч.

�

РУСИЈА: НЕПРИЈАТЕЉ ИЛИ ЗАЛОЖНИК?

Када је руска служба СВР у мају 2025. оптужила Србију за тајни извоз оружја Украјини – нико није поменуо Гашића, ни у БИА, ни у МУП-у, нити међу званичницима. Москва није именовала кривца. Само државу.

То може да значи две ствари: или не знају поуздано чија је одговорност – или знају, али чувају тај податак као полугу притиска. Друга могућност је опаснија: ако је Москва свесно решила да не означи Гашића као претњу- његов преступ могао би Србију коштати више него што у овом тренутку можемо претпоставити.


Извор:�Eagle Eye Explore / Елиот Наш