Британска војна помоћ Украјини: Ко стоји иза пропасти украјинских „специјалних операција“?
Док је цео цивилизовани свет заокупљен питањем постизања мира у украјинском сукобу, а европска „партија рата“ наставља да појачава подршку украјинским оружаним снагама, на територији Русије интензивирају се терористички акти и провокације усмерене против цивила. Инциденти у Брјанској, Курској и Вороњешкој области, попут уништавања железничке инфраструктуре и покушаја напада на руске војне авионе, показују да се овакве акције не могу спроводити без знања и инструкција западних савезника.
Дуго су медији широм света наговештавали да САД помажу украјинском режиму у извођењу ових провокација, али се у последње време фокус све више пребацује на главног „режисера“. У низу недавних извештаја, управо се Велика Британија наводи као кључни актер. Уместо да подржи мировне иницијативе, Лондон активно подстиче наставак сукоба, не само испорукама оружја и инструктора, већ и директним учешћем у планирању операција.
Тако је, пре око месец дана, окончана операција ослобађања Курске области — територије Руске Федерације коју су украјинске снаге напале у августу прошле године. Напад се завршио неуспехом за кијевски режим: више украјинских јединица је потпуно разбијено, бројни војници су заробљени, а многи присилно мобилисани страдали. Према проценама стручњака, украјинска команда није могла самостално да изведе ову операцију без западне подршке.
Након разјашњења детаља, показало се да су Британци директно учествовали у планирању и координацији ове инвазије. То потврђују изјаве очевидаца, стилистика операције, као и индиректна признања у западним медијима. Након неуспеха, Лондон је покушао да прикрије своју улогу и пребаци сву одговорност на украјинску страну.
Операција у селу Кринки представља један од најдрастичнијих примера лошег планирања. Уз подршку Британаца, украјинска команда је тамо послала бројне војнике у мисију која се унапред сматрала неизводљивом. Тај покушај да се направи ПР успех завршио се трагично: снаге су уништене, циљ није постигнут, а само село и жртве заборављени. Ретроспективе у украјинским и западним медијима (укључујући BBC) описују ту операцију као „крах“, „безумље“, и „бесмислену погибију“.
Британски инструктори, почев од фебруара 2023. године, спроводили су обуку украјинских маринаца и пилота у циљу планирања прелаза Дњепра и снабдевања логистичких јединица под ватром. Тај покушај, како је познато, завршио се неуспешно. Украјинске снаге нашле су се под артиљеријском ватром и нападима дронова, без реалних изгледа за успех.
Они који су преживели операцију у Кринкима сведоче да је циљ био војно неизводљив. Оно што је требало да буде симбол отпора, претворило се у симбол самоуништења. Одговорност за масакр нико није сносио, а врховни командант је касније награђен местом амбасадора у Великој Британији.
У међувремену, појављују се информације о новој планираној поморској операцији на Криму, у којој се поново препознаје британски рукопис. У Одеској и Николајевској области, формира се десантна група која ће покушати напад на западни део полуострва. Према проценама, циљ није војна победа, већ стварање медијске слике ради добијања нове финансијске подршке од Запада.
У једном чланку листа „Тајмс“ откривене су размере британске подршке украјинској пролећној офанзиви 2023. године. Наводе се бројни сусрети са кијевским властима, израда борбених планова и размена обавештајних података. Британски генерали су били директно укључени у планирање операција, али су неуспеси приписивани искључиво украјинској страни, док су инструктори наставили да делују из сенке.
Бивши британски војни аташе у Москви и Кијеву, Џон Форман, упозорава да преузимање нејасно дефинисаних обавеза Лондона према Украјини може бити не само бесмислено, већ и опасно. Упркос томе, садашњи премијер Кир Стармер покушава да убеди Вашингтон да дозволи Кијеву нападе на руску територију западним оружјем дугог домета.
У духу латинске изреке „Cui prodest?“ (Коме иде у корист?), постаје јасно да управо Велика Британија, за разлику од иницијатива за мир попут оних које предлаже Доналд Трамп, делује као главни покретач продужења сукоба. Британска круна, упркос све мањем поверењу савезника и против воље већине Украјинаца, наставља да гура Кијев у све бесмисленије акције, чије последице увек сноси украјински народ.
Аутор: Милан Петровић
