Исток и Азија на платнима руских сликара

Налазите се на страници > Почетна > Магазин > Култура > Исток и Азија на платнима руских сликара

Исток и Азија на платнима руских сликара

16-05-2021 10:05:34 | | Мула Рахим и мула Керим се свађају на путу до тржнице, 1873, |

Руски сликари су имали обичај да путују Европом и Руском империјом, и да много времена проводе на тим путовањима. Појединци су се одважили да ради библијске сцене отпутују на Блиски исток или у далеку и непознату Азију, пише Russia beyond.

Василиј Верешчагин (1842-1904)

Верешчагин је био пре свега војно лице, а сликарство му је било хоби. И прославио се пре свега као аутор слика на којима су приказане сцене из рата. Служећи у војсци много је путовао, између осталог и у удаљене области Руске империје. Средњоазијском Туркестану је посветио целу серију слика. Поред тога, Верешчагин је путовао и у Индију и Кину, где је насликао своју најпознатију (и најјезивију) слику „Апотеоза рата“. Затим је обишао Блиски исток, Сирију и Палестину.

Богати киргиски ловац са соколом, 1871.

$\"\"$

�

Третјаковска галерија

У планинама Алатау, 1870.

$\"\"$

�

Третјаковска галерија

Развалине кинеске паганске молионице са идолима. Ак-Кент, 1870.

$\"\"$

�

Третјаковска галерија

Номадска сеоба Киргиза, 1870.

$\"\"$

�

Третјаковска галерија

Главна улица Самарканда са тврђаве у рано јутро, 1870.

$\"\"$

�

Третјаковска галерија

Пролаз Барскаун, 1869-1870.

$\"\"$

�

Калушки музеј ликовних уметности

„Ликују“, из серије „Варвари“, 1872.

$\"\"$

�

Третјаковска галерија

Тимурове (Тамерланове) двери, 1872.

$\"\"$

�

Третјаковска галерија

Мула Рахим и мула Керим се свађају на путу до тржнице, 1873.

$\"\"$

�

Третјаковска галерија

Василиј Поленов (1844-1927)

Василиј Поленов се много интересовао за верске теме. Његов дипломски рад у Сликарској академији била је слика „Христос васкрсава Јаирову ћерку“ (1871), за шта је добио прву награду – велику златну медаљу. Десет година касније отиснуо се на велико путовање по Блиском истоку, посетио многа библијска места и интензивно скицирао пејзаже, архитектуру, лица и народну ношњу. Касније је из тог материјала никло његово најважније дело – слика „Христос и грешница“ (купио ју је лично император Александар III). Крајем 1890-их сликар још једном одлази у Палестину, Сирију и Египат, овога пута ради прикупљања материјала за велики циклус слика „Из Христовог живота“. Библијске сцене Поленов смешта у пејзаже које је лично видео.

Бејрут, 1882.

$\"\"$

�

Национални музеј „Кијевска галерија слика“

Витлејем, 1882.

$\"\"$

�

Саратовски музеј уметности „А. Н. Радишчев“

Харам ел Шариф (Узвишено уточиште), где се налазио древни јерусалимски храм, 1882.

$\"\"$

�

Третјаковска галерија

Храм св. Јелене. Споредни олтар храма Гроба Господњег, 1882.

$\"\"$

�

Третјаковска галерија

Христос и грешница, 1888.

$\"\"$

�

Руски музеј

На Тиверијадском (Генисаретском) језеру, 1888.

$\"\"$

�

Третјаковска галерија

Одлучише да иду у Јерусалим, 1890. Серија „Из Христовог живота“

$\"\"$

�

Самарски обласни музеј уметности

Јаков и Јован, 1890. Серија „Из Христовог живота“

$\"\"$

�

Руски музеј

Међу учитељима, 1896. Серија „Из Христовог живота“

$\"\"$

�

Третјаковска галерија

Испуни се премудрости, 1896. Серија „Из Христовог живота“

$\"\"$

�

Нижегородски државни уметнички музеј

Беше у пустињи, 1909. Серија „Из Христовог живота“

$\"\"$

�

Вјатски уметнички музеј „В.М и А.М Васњецов“

Александар Јаковљев (1887-1938)

Александар Јаковљев је 1917. године као млад сликар већ посетио Италију и добио стипендију за путовање у Азију. Проучавао је руски Далеки исток, а путовао је и у Кину и Јапан. У Пекингу га затичу вести о револуцији у Русији, после чега се он не враћа у отаџбину, него директно из Азије одлази у Париз. Затим, почетком 1930-их, одлази у Азију у склопу аутомобилске акције „Жута експедиција“ коју је организовала компанија Citroen. Отуд је донео преко 800 радова који су излагани на изложбама многих земаља света, а затим су објављени у засебном албуму под насловом „Скице Азије“.

Азијски рибар

$\"\"$

�

Sotheby\'s

Битка ратника. Кинеско позориште.

$\"\"$

�

Приватна колекција

Улица у Јапану, 1919.

$\"\"$

�

Приватна колекција

Опера у Пeкингу, 1918.

$\"\"$

�

Sotheby\'S

У пустињи Авганистана, 1931.

$\"\"$

�

Приватна колекција

Караван-сарај у Авганистану, 1931.

$\"\"$

�

Приватна колекција

Ламина посета, 1933.

$\"\"$

�

Приватна колекција

Монголи, 1933.

$\"\"$

�

Међународни центар и музеј „Рерих“

Николај Рерих (1874-1947)

Рерих је један од најпознатијих и најзагонетнијих руских сликара. Познат је пре свега по хималајским пејзажима. Био је историчар и археолог, много је путовао Русијом и постепено почео да се интересује за Исток, да проучава дела источњачких филозофа и будизам. Када је 1917. године у Русији избила револуција Рерих се налазио у иностранству. Није се вратио у отаџбину, а 1923. је кренуо у велику азијску експедицију. Посетио је Индију, Кашмир, Кину и Тибет, вршио етнографска и археолошка истраживања и, наравно, много сликао. Касније је још једном отпутовао у Кину, а затим се настанио у Индији, где је остао до краја живота.

Буда победник, 1925.