Србија, Белорусија и „принципијелност“

27-08-2020 08:54:36 | | фото: © Медија центар Београд/ vostok.rs |


Судећи по извештајима медија, белоруски председник Лукашенко је реагујући на грубомешање и притиске Запада у вези са изборима, рекао, поред осталог: „Нисам ја њимапроблем као што ни Србији није био проблем Слободан Милошевић, већ национално благо

Србије, рудници, фабрике, банке...У Србији скоро да више ништа не припада држави, већстранцима који су им уништили апсолутно све фабрике и све банке. Покуповали им забадава и уништили целокупну економију! Зар желите да и нашу земљу окупирају земље ЕУда не би банкротирале да и нама униште фабрике, да нам опљачкају све оно што смогодинама мукотрпно стварали? Е, то неће моћи ни по коју цену!“

Нема сумње да је однос Запада према новој убедљивој победи Лукашенка на изборима,
мотивисан геополитичким разлозима и циљевима, а не „бригом за демократију и људскаправа“. Уосталом, и председнице Европске комисије Урсула фон дер Лајен је још у свомпрограмском говору истакла да ће стратегија Комисија ЕУ бити геополитика.

Основни принципи међународних односа и rезолуција Генералне скупштине УН не
допуштају никакво мешање са стране у изборне процесе независних држава. Руководећи сегеополитичким циљевима, ЕУ у односу према изборима у Белорусији, очигледно непоштује те принципи нити Резолуцију УН. То се јасно види и у недавно усвојенојДекларацији ЕУ, којом се избори у Белорусији карактеришу као недемократски, нефер, арезултати избора не признају.

Судећи поново по извештајима медија, Србија се накнадно придружила Декларацији ЕУ и
на тај начин посредно и са извесним закашњењем, прихватила све ставове из тог документа
и на тај начин се умешала у изборни процес пријатељске, савезничке земље.

Интересантно је да о овом придруживању Србије једном документу ЕУ непринципијелне
суштине, србска јавност сазнаје посредно од Сема Фабриција и Ентонија Готфрија, првихдипломатских представника ЕУ, односно САД у Београду, дакле „из страних извора“, а неод званичних представника српске дипломатије, или Владе, што је пракса суверених инезависних земаља. Зашто је тако, остаје нејасно. Да ли је, можда, некоме засметало што је
Лукашенко подсетио на случај Србије, на својевремено мешање Запада у изборе у Србији ина све „благодети“ које су Србију потом, стигле? Шта стоји иза „кашњења“ Србије у„придруживању“ Декларацији ЕУ? Није ли неко у међувремену „охрабривао“ независнуСрбију да се придружи Декларацији ЕУ?

Србија и Белорусија су пријатељске савезничке земље. 1944 године белоруски борци су
учествовало у ослобађању Београда. 1999. године Лукашенко посећује Београд подбомбама, да би изразио солидарност са Србијом и оштро осудио злочиначку агресијуНАТО. Белорусија је пружила Србији и значајну хуманитарну помоћ. 2020 годинеБелорусија је поклонила више борбених авиона и друге војне опреме одбрамбеног
карактера. Белорусија принципијено подржава суверенитет и територијални интегритетСрбије, није признала нити једнострану сецесију Косова и Метохије, нити били чимeпоказује да би такав став променила, Влада Лукашенка је подржала бесцаринску трговинуСрбије и ЕАУ.

Србија се придруживањем Декларацији ЕУ умешала у изборни процес Белорусије, иако топредставља кршење принципа и одлука УН. Са друге стране Србија не жели да се меша уизборни процес у Црној Гори позивајући се на принципе не мешања у унутрашње пословесуверених држава. Овај принципијелни став се саопштава директно, а не из страних извора

Шта је заједничко у овим опречним ставовима? Вероватно, геополитика ширења на Исток.

Живадин Јовановић,
председникБеоградског форума за свет равноправних и некадашњи министар спољних послова Савезне Републике Југославије