Штрајк норвешких учитеља милионера и српске просветне сиротиње
Случај је хтео, а случај понекд, као овог пута, на пример, само изволева, да на самом почетку нове школске године истовремено штрајукују просветни радници у два краја Европе: у Норвешкој, на северу, Скандинавија , са месечнпом платом од преко 4.000 евра, и у Србији, на југу, Балкан, јесте да је западни, али , јој бар засад то мало значи, који толико зараде током целе школске године.
Ове две државе су удаљене у сваком погледу, економском више него географском, које је очигледно, а колико је тек екномско, ако је оволика геогарафска удаљеност видњива и измерива на глобусу.
Уколико географ у оној србској школи, из солидрности са својим руским колегом, заиста није пропио глобус из беде, што није искључено.
Зашто штрајуку србски учитељи
Па да видимо због чега то штрајкују србски учитељи у неким школама, а који су то разлози што су на самом почетку школсе године одбио и да пређе школски праг позамашан број учитеља у Норвешкој, који за један месец зараде колико њихове спрске колеге за целу школску годину, чак преко 4. 000 евра, а србски једва неких 400.
Разлози штрајка учитеља у србским школама спада већ у класику: траже веће плате, заричу се, да не кажемо да прете, да неће прекинути обуставу рада до испуњења услова.
Тако је било још од 90-их година минулог века, од доба кад је српску прoсвету креирао и надгледао легендарни министар, професор др Данило Ж. Марковић, звани Дача, који је укинуо шуварке и уподобио српске образовне институције да личе на европске, иницирајући усвајање закона о основној и средњој школи и унивезитету, уместо дотадашњих сизовских законских провизорија.
Дачо, царе, не дај паре!
И у Дачина времена први пут после Другог светско рата просветари у Србији су почели да штрајкују, па су му ђаци због тога писали дитирамбе-графите по фасадама: “Дачо, царе, не дај паре!“
И тако Дача током две и по деценије за које се променило и десетак министара остаде не само у ђачком јавном мњењу него уопште најбољи мнистар просвете у Републици Србији све до дана данашњег.
У зборницама је Дача оцењен, без обзира на све његове недосатке и сремност да служи посткомунистичком режиму једне владајуће странке, социјалистичке, и њеном лидеру, као узор какав треба да буде министар просвете.
Одавно заборављеног Слободана Вуксановића просвтена јавност је оценила какав не треба да буде министар просвете, док је за др Жарка Обрадовића у зборницама„ утврђено градиво“ да Србија може и без министра просвте.
Актуелни мнистар др Срђан Вербић је тек недавно почео да „поахађа министарство„ па због тога није оцењен „из свих предмета„, а и оне оцене које је добио чине „коалицију јединица„. Једино се зна се да је највишу оцену добио за предмет „Петница“ од Вигора Мајића.
Што се пак Уније синдикта просветних радника тиче, која захетав од својих чланова да 1. септембра само приме прваке и одмах обуставе сваки даљи рад, она је своју оцену министра Вербића иразила вербално: “Дали бисмо му једницу за досадашњи рад, кад бисмо, наравнмо, имали прарво да повећавамо оцену“. Образложење није потребно: уместо да се бори да заштити провестне раднике, он се сагласио да се ионако мале пллате нађу на удару ригорзних мера Владе о смањењу пензија и плата државним службеницима .
Код српких учитеља, бар ових из Уније синдиката, све је јасно: захтевају да се просветни и здравствени радници изузму од најављених смањења зарада у јавном сектору.
Норвешки наставници неће да по цео дан остају у школи, као да су у затвору
Ако су код србских учитеља разлози за обуставу рада већ на почетку нове школске године, „традиционални„ и јасни, код њихових норвешких колега, не баш: за српске учитеље сасвим неразумљиви: ко би још још у просвети штрајковао са платом од преко 4000 евра месечно, колико стрпски просвтари добију током целе школске године!
Нађе се, ето, неко, ко ни са толиком месечном платом у земљи благостања , каква је Норвешка, ипак штрајкује.
Не, учитељи ове скандиваске земље не траже преко хлеба погачу. У питању су неки сасвим други разлпози.
Па да их наведемо, што ћемо и покушати у наставку опвог текста.
Норвешки наставници захтевају заштиту од недисциплинованих ученика и побољшање услова рада у школама
Нова школска година у Норвешкој, као и у другим скандиваским земљама почела је последње седмице августа, али су се за већину ђака школске ферије продужиле. Разлог за то неочекивано задовољство ученика је штрајк њихових учитаља организиван изненада на самом старту нове школске године.
Представници једне од најбоље плаћене професије у Европи са платом од преко 4.000 евра месечно ораганизовали су, како су га назвали „празник неполушности„ захтевајући промене услова рада. Они не желе, чак ни за атко велики новац да и дање трпе понижаавјући однос својих ученика пун неуважавања и малтертирања.
Неповерење власти према наставницима
Како су објаснили представници највећег норвешког синдиката просветних радника, узрок конфликта је неповерење према њима од стране послодавца, (регионалних и локалних власти).
Наиме, регионалне власти су укључиле у колективни уговор о раду и једну одредбу којом је наставно особље обавезно да у школи проведе од 7 до 7,5 часова дневно. Пре су наставници имали еластичан радни графикон који им је омогућавао да после одржаних часова иду кући. Школску администарцију и припрему за часове могли су да обављају по сопстевном избру, а најчешће су то радили код куће или у неком пункту градске библиотекеа, а не обавезно у школи.
Пер Кристијан Суднес, представник регионалнких власти на преговорима са наставницима, овако коментарише ставове власти:
“Одлучили смо да обавежемо наставнике да проводе пуно рдно време у школи, то јесте по 7,5 сати дневно, пошто искуство у оним васпитно-образовним устаноавма у којима је такава пракса примењена показала да су њима и бољи упех и већа дисциплина ученика. “
Наставници, пак, не желе да остану у школи ниједне сувишне минуте д доживљавајући ту обавезу малтене као затвор у којему им је додељена улога затвореника, а не службеника у храму знања у којему сад они служе као таоци. Високе зараде не могу да компензују понижења и малтретирања која наставнци свакодневно трпе од ученика.
Вођа штрајкача који је за јавност желео да остане анониман, је изјавио „Спремни смо да издржимо до краја . Да одседимо у школи прописан их 7,5 сати не доалзи у обзир.“
Већ неколиоко година у Нврешкој се на највишем нивоу распрваља о о слабој дисцилини ученика у школама и немоћи наставника да предузму било какаве ефикасне меере за њено побољшање, па је зато анагажовање државн их органа на највишем нивоу остајало без било каквих видљивијих ефеката .
Уочи нове школске године са планом реформе средљег образовања јавност је упознао министар знања, какав је званичан назив њиховогг министарства просвете, Норвешке Турбори Рој Искасен је између осталп наpисао у ауторском чланки за новине VG:
“Учитељ је обавезан да узме у своје руке узде управљања у разреду. Он мора да поврати власт у одељењу као што је то било у ранијим временима. Где то још има да ученици улазе у учионици двадесет минута после почетка часа и ометају остале ђаке, прекидају наставни процес, а наставник ништа не може предузети протв нарушилаца дисциплине. “
Наставник добија право да стави кључ у браву од учионце док траје час з
У склопу предложених мера за успостсвљање дисциплине у школама су је и право наставника да закључа учиониоцу током целог часа, као и ии да од ученика одузме мобилне телефоне и таблете док траје час, да искључе у са часа нарушитеља дисциплине и да га пошаљу директору .
Програм упућивања ученика „ да прошета на чистом ваздуху „ у недрима природе је разрађен у министатрсву знања.
„Наставници су изгубљени, они не знају да шта се сме, ашта не сме предузимати протитв недисциплинованих ученика . Надам се да ће сада имати на располагању јасан списак правила и упутстава“, оптимистички је изјавио минисатр знања Норвешке Турбори Рој Исаксен.
Јавност сумња у ефекте мера за поболшање дисциплине у школама
Медији и портали у Норвешкој изражаавју озбиљну сумњу у упсех мера к за побољшање дсисциплине у шкоалма које је најавило министарство знања.
Компанија InFakt je спровела испитивање јавног мњења и анкета је показала да само 36, 8% становника земље фјордова подржава меру „закључавања гајбе „ док 48, 8 % анкертираних сматра да све треба оставити какво јесте и да ништа не треба предузимати по питању побољшања дисциплине ученика у школи.
Иако већина Норвежана дели с властима забринутост због ккатастрофалне недисциплине у школама што за последицу поред осталог има и све мањи рејтинг норвешких ученика на тестовима међународногог система PISA, по њиховом мишљењу још веће зло би било ако би се нарушила демократска права ученика.
Велику забринутост због увођења најављених ригорзноих мера дисициплине у норвешким школама показали су акетирани узраста од 18 до 29 година. Више од 60% младих Норвежана је иступило против увођења“пруске дисцилине„.
Бенџамин Мјустард, руководилац Удружења ученика Норвешке, ов ако је прокоментарисао иницијативу министра знања:
„Наставник не сме имати право да закључава врата учионице и да не пушта на час оне који су закаснили. Сличне мере изазивају одбојност и снижавају интерсовање ученика да долазе у школу .“
Испало је да су наставници ти који не долазе у школу
А сад се показало, на саом почетку нове школске године да су управо наставнци ти који не желе да долазе у школу. Створена је безизлана ситуација у коју су доспели захваљујући специфичним схавтањима демократије, а која се завршила штрајком.
Према инофмацијама које је објавио лист Aftenposten, заједно с наставницима штарјкују и запослени у сфери социјлних услуга и здравстствени радници.
Бранко Ракочевић
