Храм-горостас: Детаљи о најпознатијој цркви Санкт Петербурга
Један од најлепших храмова Санкт Петербурга враћен је Православној цркви.
Храм светог Исакија у Петербургу, познатији као Исакијевски храм (на руском „Исаакиевский собор“), јединствен је спомених архитектуре. Император Александар Први иницирао је изградњу овог храма на месту цркве која се ту раније налазила. На конкурсу за најбољи пројекат победио је француски архитекта Огист Монферан. Храм је грађен 40 година. Свечано је отворен у јуну 1858. године. Ову цркву су опевали многи песници и писци, фасцинирани њеним огромним размерама. На пример, Фјодор Тјутчев је писао: „Гледао сам стојећи на обали Неве / Како се кроз мраз и маглу / Сија златна купола / Исакија-горостаса“.
АЛЕКСЕЈ ДАНИЧЕВ/РИА НОВОСТИ
Храм светог Исакија је 1928. године претворен у музеј. Прва изложба је била посвећена историјату изградње храма. У време рата у ову цркву су евакуирана уметничка дела из других градских музеја. Немачка артиљерија је користила Исакијевски храм као оријентир и зато га није гађала. Од 1931. до 1986. године испод куполе цркве висило је најтеже Фукоово клатно на свету. То је справа која показује како се Земља окреће око своје осе. // На фотографији: Поглед на Маријински дворац (Законодавну скупштину) са спољног балкона Исакијевског храма у Санкт Петербургу.
АЛЕКСЕЈ ДАНИЧЕВ/РИА НОВОСТИ
Храм има три олтара – централни, посвећен светом Исакију Далматском, леви посвећен светом Александру Невском, и десни посвећен светој великомученици Екатерини. Једна од највећих светиња храма је копија Тихвинске иконе Пресвете Богородице.
ИГОР РУСАК/РИА НОВОСТИ
Сада се богослужења врше само у једном споредном олтару, док се службе у централном олтару врше само на велике црквене празнике. Још увек су приоритет екскурзије и туристичке услуге. // На фотографији: Дечак за време литургије у Храму светог Исакија.
АЛЕКСЕЈ ДАНИЧЕВ/РИА НОВОСТИ
За две године Исакијевски храм ће бити предат Руској православној цркви на коришћење током наредних 49 година. Тада ће престати да се наплаћује улаз у храм. Противници ове одлуке сматрају да град Петербург и сам храм на тај начин остају без великог извора финансирања. Сада, када се храм користи као музеј, улазница кошта 250 рубаља (4,2 долара), а екскурзија по храму на страном језику кошта од 1.000 до 3.000 рубаља (од 16,8 до 50,3 долара), у зависности од броја туриста.
НИК МАРКОВ/GLOBAL LOOK PRESS
Противници поменуте одлуке мисле да ће богослужења ограничити могућности туристичких посета храму. Међутим, Санктпетербуршка митрополија и портпарол губернатора Санкт Петербурга потврдили су да ће храм после предаје Руској православној цркви бити отворен за екскурзије и сачуваће своје музејске функције.
АЛЕКСЕЈ ДАНИЧЕВ/РИА НОВОСТИ
Према информацијама на сајту Савеза музеја Русије, Исакијевски храм је током 2016. године посетило 2,3 милиона туриста и остварен је приход од 783 милиона рубаља (13,13 милиона долара). Од тога је преко 100 милиона рубаља (1,68 милиона долара) утрошено на рестаурацију, а 100 милиона рубаља је уплаћено у буџет. Храм ће остати власништво града Петербурга, а све трошкове рестаурације храма после предаје Руској православној цркви такође ће сносити град, док ће одржавање храма и опслуживање осталих потреба плаћати митрополија.
АЛЕКСЕЈ ДАНИЧЕВ/РИА НОВОСТИ
Храм је висок 101,5 метара. После Петропавловског храма то је највише здање у Петербургу. На висини од 43 метра налази се спољни балкон са стубовима са ког се пружа поглед на цео град. То је једна од најпосећенијих знаменитости Петербурга. За украшавање унутрашњости храма утрошено је 400 кг злата, 16 тона малахита, 500 кг лазурита и 1.000 тона бронзе. // На фотографији: Пењање на спољни балкон Исакијевског храма.
ВЛАДИМИР АСТАПКОВИЋ/РИА НОВОСТИ
Храм је украшен скулптурама анђела, јеванђелиста и апостола. На балустради главне куполе налазе се 24 скулптуре анђела и арханђела. // На фотографији: Месец у позадини композиције храмовних скулптура.
СЕРГЕЈ НИКОЛАЈЕВ/GLOBAL LOOK PRESS
Храм светог Исакија је био један од објеката који су послужили као „платно“ за мултимедијски светлосни 3D шоу током Фестивала светлосних ефеката у новембру 2016. године.
Александра Гузева,
Руска реч
