САВРЕМЕНИ ЧОВЕК ГУБИ СПОСОБНОСТ ЧИТАЊА РОМАНА

25-06-2014 09:38:20 | | / mojenovosti.com |

С глобализацијом планетарне интетрнет мреже код људи се формира „дигитални мозак „ на шта упозоравају експерти.
У централном нервном систему великог мозга ставарју су нови ланци неурона који одгвоарају за читање информације на интернету „по дијагонали „ пише Вашингтон пост.
У свом чланку Мајкл С. Розенуолд објашњава да тај алтернативни начин сада конкурише механизмима читања са размишљањем који су се стварали хиљадугодишњим искуством.

Мариан Вулф, једна од водећих светских експерата у облсти механизма читања, конгетивна неуролошкиња са Америчког истраживачког универзтета Тафтса наводи:
„Током радног дана навикли смо на површно читање што се одражава даље кад нам је неопходно да нешто пажљиво и дубље прочитамо с размишљањем „

Разлика између читања са хартије и са интернета

Веома је важно знати у чему се разликује читање са хартије и оног са интеренет мреже.
Према неким истраживањима ,информације са хартије усвајају се лакше.Такође је у оптицају теза да се код детета које лако савлађује елекетронске текстове ,снижава способност читања с размишљањем.

„Човечји мозак током целог живота остаје пластичан и способан је за стално прилагођавање, „ наводи амерички експерт.Она је,међутим, приметила да од прошле године њен велики мозак није у стању толико да се адаптира колико би би она то желела.

Научница је цео један радни дан потрошила за читање стотину електронских писама на интернету, а увече је покушала да прочита роман Херемана Хесеа „Игра стаклених перли „ и на своје велико чуђење није успела да се сконцентрише на читање.
„Покушај да прочитам прву штмпану страницу претворио се у право мучење . Никако нисам успела да се привикнем да читам полако и с размишљањем.Све време сам запињала о редове прескачући их издвајајући кључне речи,мој поглед је обраћао пажњу на оне изразе који су при убрзаном темпу читања омгућавали да се сакупи максимум неопходнх информација.Себе сам због тога замрзела“, износи свје утиске госпођа Вулф и наставља:
„У почетку човеков велики мозак није био прилагођен за читање. Међутим, временом, кад се појавила писменост, он се адаптирао и за обављање и те функције.

Читање по дијагонали

И кад се сада појавила интернет мрежа,читање је од претежно линеарног повремено прерастало у „читање по дијагонали“.

На интернету је принцип стицања информација сасвим другачији него на штампаном материјалу.На мрежи је усклдиштено огромно брдо информација укључујући и фотошоп и видео снимке, као и интерактивне елементе , и све то заједно с текстом.Зато наш мозак настоји да трасира „краће путеве „ којима би „претрчао „преко текста по дијагонали,издвојио кључне речи и „ брзом брзином „прешао објављени текст од врха до дна. То је нелинеарно читање,“закључује се у чланку.

По мишљењу научника ,нелинерни начин читања код многих људи прелази и на друге сфере делатности.

Како објашњава Ендру Дилон, новинар са Унверзитета у Тексасу, човек седе да прочита роман, али почиње да користе своје дубоке навике „да кликне,“да прескаче редове и да „трчи „ по тексту .

Човечанство је ступило у нову епоху информативног понашања и сада не преостаје ништа друго него да се посматрају последице тога преокрета, закључује новинар.
Дошло време да људи више нису у стању да читају роман

Са своје стране Бриндон Емброз, финансисјки аналитичар,прича како је при читању романа испустио низ важних сижејних чворова и дошао да закључка да је, просејавајући текст у трагању за одређеним моментима искусио нешто слично ономе кад у процесу рада тражи кључне чињенице.

“Настало је такво време и људе је захватило такво осећање да они више нису у стању да читају роман“ жали се Емброз.

„Све теже ми пада да у књигама читам сложене дугачке реченице које су својствене таквим ауторима, као што је на пример, Пруст ,Џорџ Елиот и други писци, „пожалио се у медијима Ремеш Куруп.

Реченице су на интернету обично краће и једоставније , а сва допунска информација је по правилу изложена у пропратном материјалу.

Већина савремних америчких студената није у стању да чита класике

Експерт Вулф потврђује да већина савремених америчких студената није у стању да чита класична дела XIX – XX века, „зато што то неће ,или због тога што им то једоставно није интересантно, али разлози могу лежати и томе што они не могу да разумеју и проникну у суштину текста са сложеним реченицама и синтаксом.“

Разлоге овакве интелектуалне немоћи савремених америчкох студената по мишљењу научника можемо тражити и у томе што су савремени људи уопште изгубили способност да схвате сложену синтаксу,а то би била једина моћност да изразимо наше мисли.
Експерти се стога плаше да ускоро не доспемо у ситуацију у којој нећемо моћи да читамо сложену прозу и да изражавамо сложене мисли.

Експерименат у Израелу

Пре две године у Израелу је био спроведен есксерименат у оквиру којег су студенти једног техничког факултета читали један те исти текст штампан у књизи и постављен на интернет.

У почетку су студенти сматрали да информацију са екрана могу усвојити пре и боље , али се мимо очекивања показало да је схваватње и изучавање штампаног тескта знатно лакше.

Уосталом, како истичу научници, оба начина читања имају своје предности, а потенцјал човечјег мозга је такав да може усвојити оба начина.
Експерти такође не пропуштају прилику да саветују да децу треба иствремено ућити „спором,пажљивом читању“ књига у штампаној верзији и поступно их уводити у свет електронске информације.
Што се тиче научнице Вулф, од које смо и почели овај запис,она по цео дан непрестано тренира свој мозак и с радошћу је саопштила да је ипак успела да прочита роман „Игру стаклених перли“за што су јој биле потребне две седмице, и да је на крају-крајева „могла осетити задовољство од прочитане књиге и мање-више оздравити“.

Бранко Ракочвић