eNovosti.info

С глобализацијом �планетарне интетрнет �мреже код људи се формира „дигитални мозак „ на шта упозоравају експерти.
�

У централном нервном систему �великог мозга �ставарју су нови ланци неурона који одгвоарају �за �читање информације на интернету �„по дијагонали „ пише �Вашингтон пост.

�У свом чланку �Мајкл �С. Розенуолд објашњава �да тај алтернативни �начин сада конкурише механизмима �читања са размишљањем који �су се стварали хиљадугодишњим искуством.

Мариан Вулф, једна �од �водећих светских експерата у облсти механизма �читања, конгетивна неуролошкиња �са Америчког истраживачког универзтета �Тафтса наводи: �

„Током радног дана �навикли смо на површно читање што се одражава �даље кад нам је �неопходно да нешто пажљиво и дубље прочитамо с размишљањем „�

Разлика између читања са хартије и са интернета�

Веома је важно знати у чему се разликује читање са хартије и �оног са интеренет � мреже.

Према неким истраживањима �,информације са хартије усвајају се лакше.Такође �је у оптицају теза да се код �детета � које �лако савлађује елекетронске �текстове �,снижава способност �читања с размишљањем.

„Човечји мозак током целог живота остаје пластичан и способан је за стално прилагођавање, „ �наводи амерички експерт.Она �је,међутим, �приметила да од прошле године њен �велики �мозак није �у стању толико да се адаптира колико би � би она то желела.

Научница је цео један радни дан потрошила за читање стотину електронских писама �на интернету, а �увече је покушала да прочита роман Херемана Хесеа „Игра стаклених �перли „ и на своје �велико чуђење није успела да се сконцентрише на читање.

„Покушај да прочитам прву штмпану страницу �претворио се у право мучење . Никако нисам успела да �се привикнем да читам полако и с размишљањем.Све време сам �запињала о редове прескачући их издвајајући кључне речи,мој поглед је � обраћао пажњу на �оне изразе који �су при убрзаном �темпу читања омгућавали да се сакупи максимум неопходнх �информација.Себе сам због тога замрзела“, износи свје утиске госпођа Вулф и наставља:

„У почетку �човеков велики �мозак �није био прилагођен �за читање. Међутим, временом, кад се појавила писменост, он се адаптирао и за обављање и те функције.�

Читање по дијагонали

И кад се сада појавила интернет �мрежа,читање је од �претежно линеарног �повремено прерастало у „читање по дијагонали“.

На интернету је принцип стицања информација сасвим другачији него на штампаном материјалу.На мрежи �је �усклдиштено огромно брдо информација укључујући и фотошоп и видео снимке, као и интерактивне елементе , и све �то заједно с текстом.Зато наш мозак настоји да трасира �„краће путеве „ којима би „претрчао „преко текста по дијагонали,издвојио кључне речи и „ брзом брзином „прешао � објављени текст од врха до дна. То је нелинеарно читање,“закључује се у чланку.

По мишљењу �научника �,нелинерни начин читања �код многих људи прелази и на друге сфере делатности.

Како објашњава �Ендру �Дилон, новинар са Унверзитета у Тексасу, човек седе да прочита роман, али почиње да користе своје дубоке навике „да кликне,“да прескаче редове �и да �„трчи „ �по тексту .

Човечанство је ступило у нову епоху информативног понашања �и сада не преостаје ништа �друго него да се посматрају �последице тога преокрета, закључује новинар.

Дошло време да људи више нису у стању да читају � роман

Са своје стране Бриндон �Емброз, финансисјки аналитичар,прича како је при читању романа испустио низ важних �сижејних �чворова �и �дошао да закључка да је, просејавајући текст �у трагању за одређеним моментима �искусио �нешто слично �ономе кад у процесу рада �тражи �кључне чињенице.

“Настало је такво време и људе је захватило такво осећање � да они више нису у стању да читају роман“ жали се Емброз.

„Све теже ми пада да у књигама читам сложене дугачке реченице �које су својствене таквим ауторима, као што је �на пример, Пруст ,Џорџ Елиот �и други �писци, „пожалио се у медијима � Ремеш Куруп.

Реченице су на интернету обично краће и �једоставније , а сва допунска информација је по правилу изложена у пропратном материјалу.

Већина савремних �америчких студената �није у стању да чита класике�

Експерт Вулф потврђује �да већина �савремених америчких студената није у стању да чита класична �дела �XIX – XX века, „зато што то неће ,или због тога што им то једоставно није интересантно, али разлози могу �лежати и томе што они не могу да разумеју и проникну у суштину текста са сложеним � реченицама и � синтаксом.“

Разлоге овакве интелектуалне немоћи савремених америчкох студената по мишљењу научника можемо тражити и у томе што су савремени људи уопште изгубили способност да схвате �сложену синтаксу,а то би �била �једина моћност да изразимо наше � мисли.

Експерти �се стога плаше да ускоро �не доспемо �у ситуацију �у којој �нећемо �моћи да читамо сложену прозу и да изражавамо сложене мисли.�

Експерименат у Израелу

Пре две године у Израелу �је �био спроведен есксерименат �у оквиру којег су студенти једног �техничког факултета �читали један те исти текст штампан у књизи и постављен �на интернет.

У почетку су студенти сматрали да информацију са екрана могу усвојити �пре и боље , али се мимо очекивања показало да је �схваватње �и изучавање штампаног �тескта знатно лакше.

Уосталом, како истичу научници, оба начина читања имају своје предности, а потенцјал човечјег мозга је такав да може усвојити оба начина.

Експерти такође не пропуштају прилику да саветују да децу треба иствремено ућити „спором,пажљивом читању“ књига у штампаној верзији и поступно их уводити у свет �електронске информације.
�

Што се тиче научнице Вулф, од које смо и почели овај �запис,она по цео дан непрестано тренира �свој мозак и �с радошћу је саопштила да је ипак �успела да прочита роман „Игру стаклених � перли“за што су јој �биле потребне две седмице, и да је на крају-крајева �„могла осетити задовољство од прочитане �књиге и мање-више оздравити“.

Бранко Ракочвић

�