Император Николај Први: Ратник на престолу

17-07-2016 09:46:44 | | / vostok.rs |

Будући да је био официр у души, император Николај I се све време своје владавине беспоштедно борио са унутрашњим и спољним непријатељима.


Иако је био унук императорке Катарине Велике Николај није био у најужем кругу кандидата за престо. Ипак, на њега је ступио у децембру 1825. године, после смрти старијег брата Александра I и абдикације свог другог брата, великог кнеза Константина Павловича. // Портрет Владимира Сверчкова.



Када је имао само четири године Николај је остао без оца, императора Павла I, који је 1801. године свргнут и убијен. О њему је бринула мајка Марија Фјодоровна, рођена као Софи Доротеа од Виртемберга, а од оца је наследио љубав према војној служби. // Портрет Василија Голикеа.



Волео је да посматра смене страже и војне параде, а када је имао 16 година Николај је жарко желео да учествује у борбама против Француза који су напали Русију 1812. године. Међутим, његов брат император Александар I дозволио му је да постане војник тек током рата у Немачкој 1813. године. // Руска војска у Паризу 1814. године. Непознати уметник.



Новоустоличени император је убрзо после крунисања употребио војну силу, када је 1825. године угушио Декабристички устанак. Побуну је предводила група официра који су се побунили против монархије тражећи веће слободе. Неколико официра је обешено, док је већина прогнана у Сибир. // Николај I на Сенатском тргу током Декабристичког устанка. Непознати уметник.



Турбулентан почетак владавине учврстио је Николаја I у уверењу да мора да ојача своју власт. Један од његових првих указа био је онај о оснивању такозваног Трећег одељења – тајне полиције чији је задатак био да ради на спречавању револуција и других нереда. // Портрет Џорџа Доуа.



Николај I је издао наређење да се шпијунирају и цензуришу многи познати писци тога времена, укључујући и Александра Пушкина, кога је сматрао за опасну личност слободоумних схватања. // Такозвана „Породична рубља“ (1836) на којој је приказан император Николај I, док су на полеђини чланови његове породице.



Истовремено, Николај I је био довољно мудар да цени књижевни таленат младог Лава Толстоја и да се похвално изрази o чувенoм роману Николаја Гогоља „Мртве душе“. // Велика радна соба Николаја I у Зимском дворцу у Санкт Петербургу. Слика Едварда Гауа.



Међутим, иако је ценио књижевност император је више волео инжењеријске подухвате. Николај I се увек лично укључивао у готово сваки већи архитектонски пројекат или изградњу пута у Русији тога доба. // Николај I на градилишту. Сликар Михаил Зичи.



Николај I је осмислио и наложио изградњу прве руске железничке пруге која је 1851. године повезала Санкт Петербург са Москвом. Управо је његова идеја била да се направе шири колосеци како непријатељ не би могао да користи пругу. // Николајевска железничка станица у Санкт Петербургу. Аутор слике је А. В. Петцољт.



Оваква предвиђања показала су се пророчким када су нацистичке трупе 100 година касније напале Русију 1941. године. // Споменик Николају I на Московској (некадашњој Николајевској) железничкој станици у Санкт Петербургу.



Колико је Николај I био противник револуција осетило се и у Европи. Његовим одлучним војним акцијама угушене су побуне у Пољској (1830) и Мађарској (1848-1849), због чега су појединци доживљавали Русију као жандарма Европе. // Николај I објављује да је избио устанак у Пољској. Аутор слике је Георг Бенедикт Вундер.



Тензије у Европи довеле су до великог војног конфликта познатог као Кримски рат (1853-1856), када се Русија сукобила са коалицијом Велике Британије, Француске, Сардиније и Османлијског царства, и то на Црном мору, Балкану, Кавказу, па чак и Северном леденом океану. // Поморска битка код Синопа. Аутор слике је Иван Ајвазовски.



После три године великих борби и опсаде Севастопоља Русија је била приморана да се преда и распусти своју Црноморску флоту. // Битка код Балаклаве на Криму. Бригада лаке коњице, 25. октобар 1854. године. Аутор слике је Ричард Катон Вудвил.



Постоје мишљења да је пораз у Кримском рату био узрок изненадне смрти Николаја I у марту 1855. године, када је имао 58 година. // Портрет Франца Кригера.

Алексеј Моско,
Руска реч