Објашњење природе космоса по угледу на бабушке
Према студији европских и америчких научника, руски „луткарски кластер“ може да послужи као модел за објашњење тамне енергије, тамне материје и начина на који се универзум шири.
Након проучавања више од 300 галаксија, научници НАСА и Европске космичке агенције открили су да су емисије икс-зрака, које галаксије шире, сличне по структури и величини, а њихов међусобни однос сличан је односу између руских лутака — матрјошки (које су код нас познатије као „бабушке“).
Коришћењем кластера као референтних тачака, научници су били у стању да одреде стопу по којој се галаксије шире.
„У том смислу, галаксије су као руске лутке, мање су сличног облика као веће“, каже Андреа Моранди са Универзитета Алабама. „То нам пружа могућност да их упоредимо и прецизно одредимо њихове раздаљине“.
„Мислимо да би ова нова техника могла да обезбеди велики скок унапред у разумевању тамне енергије“, додаје он. „Посматрали смо узорак од 300 јата галаксија, како бисмо разумели стопу ширења космоса. Идеја је била да их користимо као неку врсту космичких бова“, каже Моранди.
„Можете замислити универзум као море“, наставља Моранди, „а посматрање кретања ових бова по мору универзума је метода коју користимо за мерење брзине ширења универзума“.
Аналогија са бабушкама изводи се из „јата галаксија различитих величина, али које се могу поређати по величини“, објашњава Моранди.
Студија указује на то да се својства тамне материје, коју аутори упоређују са ДНК људског организма, нису променила неколико милијарди година.
