У СВЕТУ ОБЕЛЕЖЕН ДРУГИ АПРИЛ, МЕЂУНАРОДНИ ДАН ДЕЧЈЕ КЊИГЕ
Поводом 2. априла , Међународног дана дечје књиге, свој деци света се обратилa посланицом УПОЗНАЈ СВЕТ ЧИТЈУЋИ КЊИГЕ ( Imagine Nations through Story) позната ирска дечја списатељица Шивон Паркинсон ( Siobhan Parkinson ) , док је ауторка плаката илустарторка дечјих књига и дечји псац , такође Иркиња, Ниам Шарки ( Niamh Shakey ).
Почевши од 1967.г. на иницијативу и према одлуци Међународног комитета дечје књиге ( Internatiоnal Board on Books for Young People, IBBY ) , 2. април, рођендан великог данског писца бајки Ханса Христијана Андерена ( 1805-1875) ,цео свет прославља Међународни дан дечје књиге ( International Children's Book Day).
Тог дана се организују манифестације и са посебним ентузијазмом се истиче да је од малих ногу неопходно читати добре књиге и стално указивати на непролазну , незаменљиву и никад превазиђену улогу дечје књиге у формирању духовног и интелектуалног света нових покољења на Земљи.
Дечја књижевност релативно недавног порекла
Треба подсетити да је дечја књижевнот настала релативно недавно. Она је настала у епохи кад се у Енглеској појавила штампарија ,кад је 1477. В. Кекстон штампао прву књигу на енглеском језику.Међу њима су биле Езопове басне и забавник „Роман о лисици „.
Година 1658. је веома значајна за развој дечје литературе : те године генијални чешки свештеник и педагог Јан Амос Коменски ( 1592-1670 )објављује прву књигу за децу „Свет осећајних ствари у сликама „-уџбеник штампан на латинском илустрован гравирама.
До средине 17. века деци су углавном причали бајке усмено,или су читала исто што и њихови родитељи, басне на пример, али су их претежно учили и васпитавали на Библији и народним традицијама религиозног саджаја.
У 18. веку деца су као дарове трајне вредности добила два романа која су за свагда ушла у златни фонд њихове лектире:“Робинзон Крузе „ Д. Дефоа и „Гуливерова путовања „ Џ. Свифта. У то време и децу и одрасле су једнако привлачиле стара издања народних бајки, предања и балада, а велику популарности су уживали зборници источњачких бајки.
Златно доба дечје књиге-почетак
Почетак златног доба дечје књиге настаје средином 19. века, и уопште тек у 19. веку деца су могла да читају дела која су специјално за њих написана као што су на пример бајке браће Грим или Андерсенове.Коначно су у то време признали да су деци поред уџбеника и религиозних подука неопходне и сопствене књиге.
Кад енглеска краљица воли Алису , али не у Британији, него у земљи чуда
Занимљиво је да је књижевнот за децу одушевљавала и одрасле. Сама краљица Велике Британије је чиатала „Доживљаје Алисе у Земљи чуда „ Л. Керола уживајући у слободној игри фантазије и хумора.
Али ни бајке нико није заборављао.И највећи бајкописац свих времена и народа постао је Ханс Кристиан Андерсен.
Дарови деци од двадесетог века
Двадесети век је малим читаоцима даровао Петра Пана,Мери Попинс, Старца Хотабича,Хари Потера и ,многе друге знамените јунаке који су населили дечју машту.
Ево већ пола века како се ни деца ни одрасли не могу одвојити од трилогије Р.Р. Толкина „Господар прстенова „. Дечје књиге су у себе сабрале цео свет, или прецизније речено: све интересантно што се дешавало или се још увек дешава на свету.
У садашње време дечја књижевност представља посебан правац.
Андерсенова награда, „мали Нобел „ сваке друге године
Једном у две године се на Дан дечје књиге дечјим писцима и сликарима који се баве лепотом издања додељује главна и најпрестижнија у овом књижевном жанру награда Међународна награда „Х.К. Андерсен „ и уручује златна медља ( ову нагарду називају „Мала Нобелова награда „).
Златна медаља са профилом великог скандоваског бајкописца уручује се лауреатима на редовном конгресу Међународног комитета дечје књиге као и Почасна диплома за поједине књиге за децу која се додењује за илустарције и најбоње преводе на светске језике.
У част међународног Дана дечје књиге у многим земљама се одржавају различите манифестације, организују изложбе, књижевне вечери и сусрети са дечјим писцима, фестивали посвећени најбољим делиа овог књижевног жанра.Осим тога ,приређује се и Недеља дечје и омладинске књиге, на којој се окупљају најбољи дечји писци и песници који том приликом читају своја дела и одгварају на питања младих читалаца.
Сваке године једно од националних одљења IBBYA добија почаст да буде међународни спонзор овог угледног празника –Међународног дана дечје књиге.
Такође се сваке године одабира тема празника,позива познати писац из земље –домаћице да напише посланицу деци целог света.
За 2104. г. одабрана је Ирска чија се позната дечја спсатељица Шивон Паркисон ( Siobhan Parkinson ) обратила деци целог света посланицом „Упознај свет читајући књигу ( Imagine Nations trough Story ) док је плакат урадила такође Иркиња, Ниам Шарки ( Niamh Sharkey) , позната илустраторка дечјих књига и дечји писац.
ШИВОН ПАРКИНСОН ( Siohan Parkinson ) :“УПОЗНАЈ СВЕТ, ЧИТАЈУЋИ КЊИГЕ „(Imagine Nations throngh Story ) :
„Читаоци често питају писце како они пишу своје приче-одакле потиче замисао?
Из маште, одговара писац.
Сад ми је јасно, може рећи читалац. Али где је она, та машта, из чега се састоји, и да ли се она јавља код сваког?
Да, одговара писац,она, разуме се , постоји у мојој глави, а састоји се од слика, од речи, од успомена ,од трагова других прича и речи,разних честица, и мелодија, и мисли,и лица, и чудовишта,сенки, речи,и таласа, и арабески,и пејзажа, и опет речи,и мириса, и осећања,и боја, и уздаха, и укуса,и стецишта енергије,и загонетки,и ветрова, и опет од речи.
И све то живи тамо и пева, и врпољи се, и плива,и седи, и размишља, и чеше писца по затиљку.
Коначно, машту имају сви:јер у супротном не бисмо могли маштати.
Али машта је код сваког само његова, непоновљива.
Машта кувара је повезана са укусом,машта сликара се испољава углавном сликама и формама.
А фантазија писца у великој мери је испуњена речима.
Код оних који читају и слушају приче , машта може да се напуни речима.Фантазија писца ради,мисли,ствара замисли, гласове, карактере,догађаје, и прича се састоји управо од речи, сијасет скица које марширају по страницама.
Затим се појављује читалац и нацрти оживљавају.
Они остају на старниацама,њих је још увек сисјасет,али истовпремено се стискају у машти читаоца,и сада читалац ствара и измишља речи, и прича почиње да се слама у његовој глави као што се то пре дешаавло у глави писца.
Ето због чега је читалац тако важан за причу,нимао мање од самог писца.
Свака прича има само једног писца , али стотине и хиљаде, а можда и милионе читалаца који читају причу на матерњем језику писца или у преводу на многе друге језике.
Без писца прича не би никад угледала светло дана,али без хиљаде читалаца по целом свету прича не би проживела оне дане које је могла да преживи.
Свако ко чита причу има нешто заједничко са другим читаоцем те приче.На свој начин, истовремено они у неком смислу говорећи поново ставрају причу аутора у својој сопственој уобразиљи –чинећи то за себе или за друге , саму или заједничку , потајно или отворено.
Сасвим је могуће да је то оно најбоље што су људи у стању да ураде.
Наставите да читате! „
