eNovosti.info

Данас , кад �му цео свет обележава � рођендан �, који се слави �на целој кугли земаљској као Међународни дан �дечје књиге ,обратите пажњу на његову аутобиографију која почиње знацима својственим бајкама.

Међутим, �да му је неко од његових савременика рекао то у лице, � “империја бајкописца �би му жестоко узвратила”. Али, то није био довољан разлог писцу да буде спокојнији.Од његовог огромног ствралачлог наслеђа �у коме је “ укњижио” пет романа, више од двадесет �прича, чудовишну “количину” путописних бележака, све у свему: педесет томова �,остале су �у светској књижевности �само бајке, и то не све, него само нешто више од десетак од 168 колико је укупно написао.�

Веран син своје парадоксалне �домовине�

На том плану он је веран син своје парадоксалне �домовине . Познато је да је Данска �једна од највећих земаља на свету, али шта је боље кад �се 98 од сто њене територије �налази на другој земљииној хемисфери � и чини је острво Гренлад под вечним ледом и снегом, кудикамо горе него �у Пирлитору из наше народне песме “Женидба краља Вукашина” у којему �краљ-освајач врбује Видосаву метеоролошким “фактором”( “Шта ћеш у том леду и снијегу” ?)

� �Љубимац краљева�

И тако је син обућара �и праље угледао �светлост дана у најбољем од свих светова.Шта је могао добити �од родитеље?Сасвим мало- само презиме � које се завршава на “-сен “што је служило као �необориви доказ �плебејског порекла .Истина, по �очевој линији је наследио �непроцењиво благо за једног псица, поготово ако он твори бајке:плаховиту машту која је у стању зачас да поплави сву реалност, као и неутољиву жудњу за путовањима. Истина, ако је касније Ханс �Кристијан уживао у комфору , његов �се отац �, (још један парадокс !) пријавио �у Наполеонову арамаду и кренуо са војном булументом у освајање.Војевати му се, нажалост , није дало, тако да није имао прилике да испирича сину шта је све проживео у руском ропству .Вратио се као богаљ подсећајући више �на оловног војника него на хероја великих Наполеонових �војни.Ипак је Андерсен старији имао нешто занимљиво, а и важно , да испирича свом сину: ко бајаги њихово порекло није плебејско, него најблагородније ,чији корени �воде чак до краљевске лозе.Тако је, ако је веровати овом”истраживању” несуђеног �Наполеоновог �хероја , Андерсен ни више ни мање него краљев рођак.Легенда ?Може бити. Али пре него донесемо сличан закључак, упутно би било да обратимо пажњу на један моменант из �биографије Ханса Кристијана � у којој је �велики писац записао да се у детинсјтву играо са неким Фристом �који је касније ступио на дански престо ( а није био Хмалет ) под именом Фредерика ВИИ:”У детињству нисам имао другова из улице �са којима бих се играо �осим принца.”Интересантно је и то да после краљеве смрти његов гроб �је поред породице смео да посећује још једино-писац Андересен .И то је још један повод за размишљање зашто је баш то тако било.Ни у зрелом добу његов круг познаника такође није личио на плебејски.Шведска краљевска �породица хорски је ридала на сав глас кад јој је он читао “Историју једне мајке “, �краљ Пруске и цар Мексика одликовали су га блештавим ордењима и додељивали му високе стипендије .�

Краљ Кристиан успешно” расадио “ своју децу у Андерсенове бајке�

Наследник “Фриста”, краљ Кристијан ИX , просто није могао да одоли писцу па му је доделио старачаку пензију у износу од хиљаду ригсадалера, што би ,да се конвертује у евре, данас била позамашна сума.И још више од тога:он је сасвим успешно “расадио” своју децу у Андерсенове бајке.А та деца су � касније запосела “политички коректне” европске престоле-у Енглеској, Грчкој, Русији.Мајка руског цара Николаја ИИ, Дагмара , била је данска принцеза .Треба подсетити да су Андерсенове бајке у почетку нерадо објављиване у Русији, па су уз то �подвргаване �и ригорозној �цензури .Али кад је Николај II ступио на царски �трон , из штампе �су �изашла Андересонова сабрана дела у четири тома, из чега можемо закључити да је принцеза Дагмара улила сину љубав према бајакама .

Жестоки плачљивко�

Чиме је то овај Данац успео да освоји срца и краљева и обичног света ?Може ли неко градити �каријеру �тако што ће стално проклинајти себе, постојано и на сваком кораку ридајући и жалећи се на своју злу судбину? Ако о томе питате било којег психолога , добићете јединствен одговор како се тако нешто уопште не препоручује.Међутим, Андерсену је успело да баш на тај начин направи каријеру. Први корак на путу успеха напарвио је дугоноги плачљивко �кад су му �се 1820.г. из сажаљења � отворили врата Крајевског тетара у коме је играо другоразредне улоге .Дан кад је стигао у Копенхаген, 6.спетмебар , Ханс Кристијан �ће стално славити напоредо са рођенаданом. Али, то је било касније. У међувремену је он професионално и наочиглед свих патио и то у толикој мери да је могао ганути чак �најнеосетљвијијег �злотвора.Бојао се да га �не покраду, страховао од плаћених �убица, до лудила га је доводила помисао –да би могао да полуди !Плашио се да га пси не изуједају, да не изгуби пасош, да се не утопи, да не изгори у пожару, па је зато стално са собом �носио уже које би му помогло �да се спути кроз прозор ако у просторији избије пожар.Прогањала га помисао од скоре смрти ,па је код кревета истако � “упозорење “ које је гласило:”Уствари, ја нисам умро “!Страшно је преживјаво кад би схавтио да је за књигу или улазнице платио више него што оне коштају.

Божја воља :зубобоља�

Целог живота мучила га је зубобоља и озбиљно је себи био утувио у главу да од броја зуба у устима зависи његова ствралачка енергија и његов учинак као писца .И заиста, кад му �је отпао и последњи зуб, Андерсен је изгубио стваралачку моћ �и поптпуно је престао да пише.На сву �срећу ,ставили су му вештачке зубе, и �моћ стварања му се повратила.Али су га заболели- и уграђени зуби ! …Бојао се да га не отрују , па кад су скандинавска деца послала свом омиљеном писцу бајки највећу на свету кутију са чоколадним �бомбонама , он је са ужасававњем одбио и да их проба, па их је даривао рођацима.Међутим,кад се наш “добри волшебник” убедио да је са девојкама �које су му послале пакет � чоколадних бомбона �све у реду , �брже-боље је повратио кутију �сам спискао сваку бомбону до последње.Водио је рачуна о свом изгледу , али је патио због неузвраћене љубави које се целог живота плашио.

Страх I од неучињеног греха�

Познато је да је Андерсен умро невин и да �је при том целог жвота �сраховао од �неучињеног �греха.Каснија отркића проучавалаца његове биографије да је писац бајки тобож био хомосексулац ,малте не и педофил , треба схватити само као претпоставке.Андерсен је био растрзан од љубави управо према женама.Сматрао је да �је часно писати �таква страсна и саблажњива писма � због чега су � га сматрали неразумним.На неприлчан начин се плашио похоте.Док је био у Напуљу, по цео дан је могао ићи за уличним проститутккам.”Ако овде не узгубим невиност, никад је нећу изгубити.Ја сам још увек невин, али моја крв гори”, писао је у �белешкама из Напуља.У �најбољим годинама � често је посећивао јавне куће и на изненађење и негодовање “домаћица “ довољни су му �били само разговори.

Бајке са тужним крајем�

Отуда није ни чудо што се при таквом односу према животу велико број Андерсенових бајки завршава трагично. �Још у детинству он �је написао позоришни комад у коме умиру сва лица до једног.Касније је он смрт прихватио као хришћански дуг жртвовања.Код Андерсона умиру �увек млади и лепи и то на наеобичан начин.И не просто тако, него зарад виших �циљева .Сетимо се Водене виле која је заштитни знак Копенхагена.

Да ли �је краљ бајки волео децу ?

Сетимо се и размислимо: да ли је “краљ бајки “ заиста волео децу?Кад му је дошао скулптор са нацртом споменика који је намеравао да �уради у његову част, водећи са собом “буљук” �деце,Андерсен је био згранут, као да је добио нервни напад:” Ви хоћете да ја читам бајке окружен децом која ми висе на леђима �и коленима.Не пада ми напамет � ни реч да прозборим �у таквим околностима .”Скулптор је био шокиран и отерао децу.

Споменик и дан-данас стоји на Булевару који носи име великог писа-у равни са пешацима, растављених колена на којима би могли да се разместе благодарни малени слушаоци �.Али се нису разместили, и тако �остаде �заувек.

�

�