. Крим је ушао у руску књижевност Златног и Сребрног века.
Ово руско полуострво у Црном мору мистичном силом је утицало на машту руских писаца –нико се са Крима није вратио без песме , нове приче или макар сећања које ће бити уобличено у неки књижевни исказ.
.Пушкинова „Бахчисарајсак фонтана „, Толстојеве Севастопољске мприповетке“, „Таврида „Семјона Боборова, Чеховљева „Дама с кученцетом“-дела настала на Криму или инспирисана њиме.
.Дом Коктебељ Максимилијана Волошина , саграђен 1911., уникални феномен у коме су обитовали рускиоисци пре и после Револуције.
.Лав Толстој је три пута боравио на Криму, ту се лечио од тешке бочести, а посећивали су га Чехов . Горки, Буњин.
.Кримом су се иснприсдали Марина Цветајева („следила сам кудрваг мага тих прелепих места“ Пушкина),Владмири Набоков...
.Владимир Луговски је завештао своје срце које је после песникове смрти уграђено у зидине на обали Јалте.
.Књижевност је Крим обогатила, продубила.
.У последња два века руски писци мењали облик Крима у буквалном смислу.
Крим је заувек ушао у руску књижевност још у Златном веку-у почетку Пушкиновом„Бахчисарајском фонтаном“, а ксније Толстојевим „Севастопоњским причама „ и Чеховљевом причом „Дама с кученцетом „.
Дом Максимилијана Волошина стециште руских писца на Криму
У Сребрном веку један од централних догађаја у културном животу Крима постала је појава на његовој мапи дома Максимилијана Волошин који је одмах посато обитавалиште рских писаца и сликара.
Међу првима од руских писаца који су обрадили тему Крима били су Гаврил Державин који му је посветио оду „Добијање Крима“ (1784.) и Семјон Бобров , који је опевао полуострво у поеми „Таврдида „(1798.)
Касније се ткавим сликама надахњивао Александр Пушкин, који је 1820.г. путовао по полуострву и Крим је
је очарао песникову машту.
Александра Сергејевича је више од свега одушевила бивша престоница кримског хамства –Бахчисара, која је сачувала источњачки дух, а особито Фонтана суза коју је кроз неколико гдоина оваплотио у свјој песми.
Толстој три пута боравио на Криму
Сасвим другачије је Крим видео писац Лав Толстој, који први пут доспео на полустрво за за време одбране Севастопља средином XIX века.
Марина Кудимова, песникиња, публицисткиња , заменица галвног уредника Литературне газете ,о томе овако пише:
„Лав Толстој пише „Севатопољске приповетке „. Тиме почиње велики жанр руске војне прозе.Толстој је на Криму боравио три пута, и у дому Гаспре, где се опорављао после врло тешке болести су га посетили Чеховм Горки, Буњин „.
Писац Максимилијан Волошин открива другу старану Крима-туристичку
Другу страну Крима,туристичку ,открио је писац Максимилиан Волошин.Краје XIX и почетком XX века када је његова породица међу првима купила парцелу на Коктебељу, он је ту саградио кућу по сопстевном пројекту наманивши нје „ за добре сусрете и пријатењске разговоре „.У лето 1911.у њу су стигли и први гости.
Од тада је та кућа постала непрестано прибежиште песника, писаца, сликара-практично сви они су смтрали својом дужношћу да посете Коктебељ у трагању за инспирацијом.
Ево како о томе пише писац, историчар руске књижевности,Алексеј Варламов:
„Тамо су долазили апсолутно разни писци и у дореволуционарно и послереволуционарно време.
То је уникални феномен.Коктебељ је у ствари било у најчистијем виду место где је Сребрни век после Револуције налазио своје уточиште,пристаниште.
Улога Волошина је особито велика, за њега је Коктебељ био нешто више него обично место у коме се пријатно може провести време.Он је веома волео Крим, кримске старине,врло прецизно их је овековечио у стиховима, прози и на сликама.“
Свако је овде налазио нешто за себе
Марина Цетајева је следила сенку Пушкинову“ кудравог мага тих лирских места „.
Александр Грин је од полуострва створио део свог мистког света.
Владимир Набоков је оваплотио једну од најупечатљивијих слика у опису средоземног света.
Многи су говорили да су на Криму оставили совоје среце, говорила је Марија Кудимова:
„А познати совјетски песник Владимир Луговски то је урадио буквално. Умро је на Јалти од инфаркта и завештао своје срце да га зазидајуу у зид који је водио према дому стваралаштва,познатом јалтанском.
На Јалти и Котебељу , ја мислим да је макар једном боравио сваки совјетски писац.Колико ли је само тамо написано песама,повести,колико је тамо било сваког рода доживљаја, не може се набројти.“
Полуострво је на мистички начин утицало на машту руских писаца-скоро нико отуд није одлазио без песме, нове приче,или бар без успомене од које је после настала слика или књижевни лик.
Књижевнот је Крим обогатила, продубила
Уосталом,нису само руска поезија и проза прожети духом Крима-уметнички геније се са своје старане такође појавио на полуострву, каже Алексеј Варламов и додаје:
„Најтачнију,најверодсотојнију, не романтичну као код Пушкина, по лекарски сухопарну, прецизну оцену, дијагнозу значаја Крима у руском животу дао је А.П.Чехов и својим животом на Криму , и причма,мада их нема много са кримском тематиком,али једна, „Дама с кученцетом“ све је надвисила.
Мислим да је Чехов Крим учинио бесмртним. И кад долазимо на Крим, Јалту, ми се сећамо да су овуда пролазили јунаци приче.
У том смислу је књижевност на Крим утицала: она га је обогоатила, продубила.“
Рускои писци су облик Крима мењали у буквалном смислу.
У последња два века тамо су отворни музеји, подигнути спомненици посвећени руским писицима, а понекад и књижевним јунацима.
Тако на пример по морској обали на Јалти већ неколико година „шеће“ бронзана Дама са псетанцетом.
