Научници се спуштају у срце кратера
Научници се спремају за велику експедицију бушења тла на полуострву Јукатану, односно на подручју кратера који је направио астероид који је погодио Земљу пре 66 милиона година. Циљ експедиције је да сазна шта се заиста десило после његовог удара.
Истраживачки пројекат који ће коштати 10 милиона долара организовао је Међународни океанографски истраживачки програм (МОИП) и то ће бити први покушај бушења морског дна са циљем узимања узорака кратера за анализу.
Бушење ће бити изведено у Мексичком заливу, у близини обале полуострва Јукатана. Подручје кратера простире се на око 180 километара и настало је ударом астероида за који се верује да је био пречника 10 километара. Кратер је добио име Чиксулуб по једном мексичком приморском месту на Јукатану, недалеко од центра кратера.
Група истраживача ће бушити 1.500 метара испод морског дна како би дошли до закопаног „површинског прстена“ кратера, круга површинских стена које се уздижу изнад дна кратера и окружују његов центар.
Тај прстен је настао у року од неколико минута након удара астероида и то је једини такав сачувани примерак на Земљи. Научници верују да Вредефорт кратер у Јужној Африци, стар 2 милијарде година, и Садбери кратер у Канади, стар 1,8 милијарди година такође имају „површинско прстење“, али се оно значајно умањило временом.
„Од чега се састоје врхови тих стена и шта нам они могу рећи о основним тектонским процесима који су уследили након удара масивног астероида?“, пита се Шон Галик, један од вођа експедиције и истраживач на Остин институту за геофизику у Тексасу.
Поред анализе врхова стена, истраживачи су такође и у потрази за траговима живота након разорног удара.
Врхови стена имају порозне карактеристике, које су можда служиле као заштићена микрооколина за егзотичне видове живота, као и седименте који милионима година испуњавају унутрашњост кратера, и сматра се да су задржали доказе о најранијем опоравку морског живота.
„Седименти који су попунили унутрашњост (кратера) требало би да садрже евиденцију организама са морског дна који су тамо живели, и преживели масовно изумирање. Надамо се да ћемо сазнати како се живот вратио на нашу планету“, рекао је Галик.
Научници су први пут почели да се повезују изумирање диносауруса са утицајем астероида или комете 1980. године. Само неколико година раније, откривен је Чиксулуб кратер.
Године 1990. је утврђено да је Чиксулуб настао ударом великог астероида за који се верује да је погодио Земљу пре око 66 милиона година, у исто време када су изумрли диносауруси, као и више од 50 одсто свих познатих врста које су живеле у то време.
