eNovosti.info

Све мисли великана

19-01-2016 02:43:34 | | / vostok.rs |

Академик Јовић о преписци Цвијића са познатим Србима. У САНУ сачувано око 5.000 писама упућених научнику

На 10.000 страница 5.200 писама упућених Јовану Цвијићу смењују се рукописи и мисли Исидоре Секулић, Јована Дучића, Милана Ракића, Петра Кочића, Бранислава Нушића, Стојана Новаковића, Михајла Пупина... Епистоле адресиране на знаменитог географа, једног од првих професора Велике школе, ректора и председника Српске краљевске академије, доносе дух епохе, откривају како се живело у деценијама пре Великог рата, током њега и у поратним годинама.

Онеосветљавају време када су "малом Србијом корачали велики људи". Улице Београда којима је Цвијић шетао са својим саговорницима данас носе њихова имена.

Писма, која су врло скромно истраживана и никада објављена, сакупљена су и чувају се у архиву Српске академије наука и уметности. Њих истражује академик Видојко Јовић, који припрема монографију о Цвијићевој преписци.

- Грађа је потпуно невероватна и доноси најразличитије теме и саговорнике - каже Јовић за "Новости". - Судбина Цвијићу није подарила дуговечан живот - непуне 62 године, али му је, као и многим претходним и потоњим генерацијама у Србији, барем један рат наменила, па му је и то одузело драгоцено време. Ипак, када се сагледа његов опус, као да је било више Цвијића. Стигао је да утемељи научну географију, картологију, етнопсихологију, лимнологију, вулканологију, антропогеографију...

Основао је, додаје Јовић, географску школу. И свуда је, каже, оставио неизбрисив траг. У писмима која проучава види се Цвијићева комуникација са знаменитим светским умовима, његово друговање са домаћом интелектуалном елитом, његов професионални рад и приватна интересовања.

Писмо Јована Цвијића

- Добар човек и види се врло предан своме послу, али га треба спасти друштву; овако, он ће се загубити у каквој планини. А за друштво би се могао везати једино кад би се оженио, но ту је опет друга тешкоћа јер виче "нећу" - овако је Бранислав Нушић у писму упућеном Јовану Цвијићу цитирао како га његова супруга Даринка описује.

Нушић га моли и да га избави са службовања у конзулату у Македонији, јер ће тамо да пропадне писац у њему, па каже: "У Македонији може бити и ко год други добар, а књижевник не може бити и ко год други." Из овог писма види се и како је Цвијић, без сателита и навигација, упознавао и истраживао рељеф наших крајева, јер је наведено како је Нушићу претходно послао инструкције и скицу да му премери Дојранско језеро.

Писмо Петра Кочића

Пише му и Петар Кочић и моли га да напише какав текст за нови број "Отаџбине". Иларион Руварац, старешина Гргетега и ректор Карловачке богословије, жали се да је болестан и да "лебди између живота и смрти".

- Телесно здрав, ослабио сам душевно и умно, да већ не знам како да проведем дан - а ноћу, ноћу не спавам, не могу да заспим има већ осам-девет дана - жали се Руварац.

Љубомир Стојановић, академик, министар и председник владе, писао је Цвијићу из Нице како ће га "дефинитивно излечити од камена у жучи". Шаље му рецепт за лек, за који је сазнао у Француској, и тражи да му овај одговори "картом" да ли му је лек помогао. Вели, "пиши на француском да пре стигне". Председник владе Стојан Новаковић захваљује му се што је послао своје истраживање о селима и сугерише како је могао мало више пажње да посвети крсним славама, јер оне доста говоре о пореклу.

Видојко Јовић

ЋИРИЛИЦА СА КОЛУМБИЈЕ

ПУПИН га у једном писму обавештава да ће откупити 500 примерака Цвијићеве књиге, од којих 300 жели да поклони професорима средњих школа, јер су "ти људи тако лоше плаћени да би им било тешко да купе књигу која кошта 70 динара, а ја сам опет уверен да баш ти људи треба да се упознаду са садржином ваше лепе књиге".

Посебно је занимљиво што му Пупин са Универзитета Колумбија пише на ћириличној машини - открива академик Јовић.

И. Мићевић,
Новости