eNovosti.info

Пре 90. година, на данашњи дан, 9.јанура 1924. г. у Тифилису ( данашњи Тбилиси ) рођен је �један од најмаштовитијих �светеских филмских стваралаца и свакако �најблиставији филмски таленат совјетске епохе , Сегеј Јосифович Параџанов.�
Њему дајемо спомен ову.

Године 1942. ступио је у Железнички инжењеријски �институт �у Тбилисију, који после �годину дана �напушта и уписује се на ТбилИски конзерваторијум �, вокални одсек, � а иствремено �похађа кореографско училиште �при Позоришту �опере и балета у главном граду Грузије.

После завршетка Другог светског рата прелази �на Моксовски конзевраторијум,а 1946. је положио пријемни ипсит и уписао са на факултерт режије ВГИК-а ( Савеног државног института културе ) најпре у класи Игора Савченка ( редитеља филмова „Хармоника „, „Тарас �Шевченко „), а затим код прослваљеног �Александра Довженка ( „Поема о мору „, „Земља“,“Шчорс“ ) у истој класи са Марленом Хуцијевим и Јуријем Озеровим.

�Дипломски рад �“Андриеш” филм кратког метра

Параџанов је звашио ВГИК �1951.г., �а дипломски рад му је био краткометражни фим „Андриеш“ ( по имену чобанице из једне молдваске бајке ) . Четири годинер касније (1955 .) млади режисер ће за кијевски фимски студио „Довженко“снимити дугометражну �варијанту тог филма.После тога селде његови документарни и научно-популарни филмнови „Наталија Ужвиј“, „Мисао“, „Златне руке „.

“Први момак” –први играни филм Параџанова

Године 1959, Параџанов снима свој први �играни филм „Први �момак“, а две године касније �филмску повест „Украјинска рапсодија „, да би 1962., у фимском студију „Довженко“ у његовој режији био снимљен флим“Цвет на камену „.

Продуктиван и тражен режисер

Веома продуктиван и тражен режисер, Параџанов 1964. �реализује своје ремек –дело „Сенке заборављених предака „према повести Михаила Коцјубинског.Са ослањањем на украјински фолклор, овакј флим је посегао за успешним романтичарско-експресивним решењима у области боје,монтаже, постављања кадра,музике.

Филм је са одушевљењем примељен у �свету па су уследиле награде на фестивалима:за најбољу режију на Међународном фестивалу у Мар-дел-Плати,1965; пехар на „Фестивалу фестивала „ у Риму �исте године;награда Бритаснке фимске акдемије �за најбољи страни филм, такође 1965.

“Сенке забрављених предака „ овенчане су наградом Свезасвезног �филмског фестивала у Кијеву, али је у званичним круговима Параџанов тим филмом �стекао репутацију „формалисте „ што у Совјкетском Савезу није била само естетска категорија.

“Наров цвет” из јереванског студија �без дијалога и фабуле у уобичајеном смислу речи

У Јереванском филмском студију Параџанов �1967. снима �филм под називом „Наров цвет „ о јерменском песнику Сајат-Нови.Лишен дијалога и фабуле �у уобичајеном смислу тих појмова ,филм је �сачињен од неколико минијатура �од којих је свака састављена од �помало чудних, и помало �загонетних кадрова-метафора.

Хапшење и осуда на 5 година робије

А онда 1973. Параџанова хапсе �под оптужбом да је силовао мушкарце �и бива осуђен на затворску казну од �пет година �у колонији строгог режима. �

За њргово �ослобођење �из затрвора �залажу се угледни културни ствараоци �из света , а славни писац Луј Арагон се лечно обраћа тадашењем генскеу �ЦК КП Леониду Брежњеву и након тога �режисира �ослобађају из тамнице �30. децембра � 1977.

Рад у стидију „Гризија филм“

После изласка и кажњеничке колоније, Праџанов почиње да ради у �студију „Гризија –Филм „ у Тбилисију �у коме заједно са Давидом Абашидзеом снима �„Легенду о Сурамској тврђави „( 1984.), а две године касније ( 1986.) снима �докумнетарац „Арабеска на тему Пиросмана „. Године �1988, филмски оживљава бајку Михаила Љермонтова „Ашик-Кериб „.

Од 1980. он се активно бави колажима, сртежима, инсталацијама.Први „спресовани филмови „, како је режисер називао своје колаже, почели су да се појављују �још средином 1950.-их �и постепено су добијали све више детаља , ширили се од опширних композиција �до пендантно сачињенопг мозаика.

Параџанов је такоже писао сценарија и био је сценограф за неколико позоришних представа.

Гдине 1989.приступа снимању филма „Исповест „ који је требло да буде �режисерова аутобиографија, али га, нажалосрт није довршио.

У мају те години у Тбилису је уморе његова сетсра Ана , па је снимање филма било прекинуто. А неколико месеци након Анине смрти, Сергеј Јосифович се разболео од рака плућа, у Моксви је оперисан,али му се стање није побољшало.На позив Владе Француске � одлази �на лечење у Париз, али се , нажалост испоставило да је болест била неизлечива и 21. јула �1990. Параџанов умире у Јеревану. Сахрањен је на Пантеону генија јерменског духа �поред �Арама Хачатурјана и Вилијама Саројана и другох великана �уметнпсти и науке Јерменије.�

Признања и почасти

Сергеј Параџанов је народни уметник Украјине и Јеременије. Године 1986. његов филм „Легенда о Сурамској тврђави“ добио је специјалну нгараду жирија на Међународном фимском фестивалу у Троји, док је 1989. �жири Међунардног фестивала у Истамбулу �доделио специјалну нагарду �његовом филму „Ашик-Кериб „, да �би годину дана �касније �та филмска бајка била удостојена три �са �нагарде истовремено:“Ника „-у номинацији „најбољи � филм „,“најбољи режисер „ , најбољи рад сценографа „

Посмртно је 1991. �г.добио Државну �награду „Шевченко „ �Украсјинске ССР „за филм „Сенке заборављених предака „.

У спомен великом режисеру-маштару

Године 1993. У Москви је приређена �прва самостална посмртна изложба Параџанових ликовних �радова. �Две године касније ( 1995.) отворено је Моксвско �уметничко позориште које носи име Сергеја Патраџанова.

У Кијеву је 1997. установљен Фонд Сергеја Параџанова,а на локацији филмског студија „Довженко“ откривен му је споменик .

УНЕСКО је 1999. годину прогласио �„Годином Параџанова„

Колажи и асамблажи � �са фотографија , цртежа �и украси јелки Сергеја Параџанова �су у октобру 2012. �представљени на изложби �“Сергеј Параџанов. Дом , у коме живим “одржаној �у московском изложбеном павиљону “Нови Мањеж”.

Филмови о Параџанову�

Режисеру иу сликару �је посвећен низ документарних филмова као што су “ Бобо “ режисера �Марине Мкртчјан и Аресен Азатјан , затим докуменрац “Сергеј Параџанов “ режисера Фотоса Ламбриноса из Грчке.�

Великом филмском ствараоцу одужили �су документарцем “Параџанов.Партитура Христа до-мажор“,Јуриј Иљенко,затм Патрик Казалс из Француске �филмом „ Сергеј Параџанов „, па Александр Кајданавоски � филмом „Маестро“, режисер Јевгениј Татарец ( филм „Позориште Параџанова „); „Сергеј Параџанов . Посета“ и „Ноћ у музеју Параџанова „ ( редитељ Роман Балајан ) .

�Прошле, 2013.г. приказана је премијера биографског �филма Јелене Фетисове и Сержа Аведикјана �под насловом „Параџанов“ који је ушао у шири избор за оскара �у номинацији „најбољи филм на �страном језику „.

Сергеј Параџанов се два пута женио.Друга жена му је била филолошкиња Светлана Шчербатјук с којом је имао сина �Сурена, рођеног 1958.г.

Бранко Ракочевић