Ствараоци Србије – Димитрије Матић
Димитрије Матић је био истакнути доктор филозофије, министар просвете, министар правде, заступник министра иностраних дела, председник Друштва српске словесности, члан Државног савета, члан Касационог суда, професор Лицеја, председник Скупштине.
Био је човек са темељним филозофским, правним и општим европским образовањем. Умео је да разуме епохе и задатке које су обављали интелектуалци у земљи која тек крчи пут свог ослобођења и уређивања модерне државе и друштвених институција.
Рођен је у Руми 1821. године, где је завршио основну школу. Гимназију је почео у Сремским Карловцима а наставио у Крагујевцу. Школовање је наставио на Лицеју у Крагујевцу, где је дипломирао 1841. године. Запослио се 1841. као чиновник у Београду. Заслугом проте Матеје добио је стипендију и отишао на студије филозофије у Берлин и права у Хајделберг у Немачкој. Промовисан је за доктора филозофије 1847. у Лајпцигу. Од 1848. до 1851. године је радио као професор грађанског и државног права на Лицеју у Београду. Секретар Апелационог суда постао је 1851. године, затим начелник спољног одељења Кнежеве канцеларије од 1855. године, и члан Касационог суда од 1858. године.
Познат је као стваралац, предан свом позиву, раду на просвети и реформи школства. За те потребе сам је приредио књиге о филозофији и васпитању. Био је истакнути правник, аутор Начела умног државног права, Јавног права Кнежевине Србије и других списа, законописац, борац за реформу језика и правописа, писац и преводилац, истакнути државник, министар просвете и председник Друштва српске словесности, министар иностраних дела, председник Скупштине која је на Берлинском конгресу прогласила признату самосталност Србије, и неуморни посленик на многим пољима друштвеног живота, пуне четири деценије, у времену стварања модерне Србије.
Између осталог, бавио се и превођењем; тако су 1844. објављена два његова превода "Марко Аврелије, цар римски" Игнаца Аурел Феслера и "Похвала Марку Аврелију" Томе Кемпијског. Ови преводи су имали друга издања редом 1863. и 1882. године. Превео је "Машатову малу француску граматику" 1854. године. Осим тога у облику прерађеног превода штампао је "Науку о васпитању" Густава Адолфа Рикеа у три дела 1866–1868. и "Историју филозофије" по Алберту Швеглеру у два дела 1865. године. Написао је: "Објашњење Грађанског законика" у три књиге 1850–1851, "Јавно право Књажества Србије" 1851. године, "Начела умног државног права" 1851. године, за коју постоји ново издање из 1995. године. Дневник из периода студирања у Немачкој објављен је под насловом "Ђачки дневник 1845–1848" и штампан 1974. године.
Димитрије Матић је преминуо у Београду 17. октобра 1884. године.
Све његове публикације налазе се уфонду Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић" у Београдуи доступне су корисницима.
Овај заборављени знаменити србски интелектуалац 19. века поново улази у свет јавности захваљујући открићу његове докторске дисертације под називомDissertatio de via qua Fichtii, Schellingii, Hegeliique philosophia e speculativa investigaone Kantiana exculta sit(одбрањене 1847. године у Лајпцигу) у архиви Лајпцишког универзитета, до ког је дошао наш познати филозоф др Слободан Жуњић. Дисертација се уштампаној форминалази и у фонду Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић".
Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" у Београду дигитализовала је и један број дисертација које су србски научници бранили на страним универзитетима крајем 19. и почетком 20. века у оквиру пројекта "Дигитализација докторских дисертација до 1941. године".
Оја Крилуновић,
РТС
