Гло­ба­ли­за­ци­ја језика

18-11-2015 10:22:22 | | / vostok.rs |

Пе­ри­фе­риј­ски ни­вои свих је­зи­ка све ви­ше ли­че јед­ни на дру­ге, тј. лек­си­ка за но­ве по­ја­ве и про­це­се го­то­во да је из­јед­на­че­на у свим сло­вен­ским је­зи­ци­ма


Као и у многим другим друштвеним појавама и односима савременог доба, глобализација је један од доминантних покретача лексичких промена у већини словенских и европских језика.

У Москви је, 2009. године, одржана научна конференција Комисије за творбу речи Међународног славистичког комитета, која је била посвећена иновацијама у творби речи и новим речима у словенским језицима. Стручњаци за лексикологију и творбу речи из свих словенских земаља реферисали су о лексичким новинама у својим језицима. Сви су прикупили и представили богату грађу из речника неологизама. Изненађујућа је била чињеница да су спискови неологизама у свим језицима били скоро подударни. Тако су, рецимо, у свим језицима као неологизми забележене лексеме овог типа: бизнис-клуб, мастер-клас, фитнес-инструктор или метеоаларм, параолимпијада, видеоклип, екоактивиста, евроскептицизам, затим бројне лексеме које се завршавају на -изација (бирократизација, интернетизација, радикализација, вулгаризација, ароматизација), лексеме са суфиксом -(ија)да (парламентијада, шубертијада, ролеријада, економијада), повећава се број именица које почињу са теле-, термо-, астро- , гала- итд. (теленовела, телемаратон, термочарапе, термопапир, астромедицина, галашоу), а све је више и именица које се завршавају са -гејт, -фил, -мен, -холик итд. (нафтагејт, франкофил, франкомен, естетохолик, чоколадохолик).

Подаци су поражавајући. Ако скупове речи у различитим језицима представимо у виду концентричних кругова, може се рећи да је само централни део тих кругова остао стабилан. Најважније и најфреквентније речи нису се промениле. Периферијски нивои свих језика све више личе једни на друге, тј. лексика за нове појаве и процесе готово да је изједначена у свим словенским језицима. Као што у свим градовима Европе ничу исте продавнице у којима се продају исти производи, тако се и језици попуњавају истим речима. И као што домаћи произвођачи мукотрпно покушавају да задрже домаће фабрике и продавнице своје робе, а мало ко од њих у томе успева, тако и језици широм Европе мукотрпно покушавају да задрже свој идентитет, а у томе успева само најстарија, базична лексика (на пример, она којом се означавају делови тела, делови куће, најважније радње итд).

Савремена технологија омогућила је да се, заједно са информацијама, невероватном брзином шире и речи за различите појаве. Ево једног примера за утицај глобализације на интернационализацију лексике.

Пре неколико година, једног врелог лета, вероватно прво у Британији, објављена је вест о забави младих британских туриста која се састојала у томе да у летовалиштима широм света скачу са балкона својих хотелских соба у базен испред хотела. Домишљати новинар је нови спорт назвао балконинг. Истог дана, ваљда у недостатку озбиљних тема, вест се проширила по целом свету. Чак је и у другом дневнику РТС-а, водитељ прочитао вест о балконингу, па је нова лексема почела да се шири међу говорницима српског језика који су једни другима препричавали вест о новом спорту. Ширењу вести и нове лексеме умногоме је допринео снимак скокова на интернет-порталу „Јутјуб”. Снимак је обишао свет под називом балконинг.

Ова реч се брзо проширила, али је брзо и нестала из српског и многих других језика. Појава такозваних једнодневних речи такође је одлика глобализације. Као што се кишобрани праве да трају једну сезону или за једну употребу (па ако дуже опстану, зачудимо се и обрадујемо), тако се и језичке ознаке за бројне друштвене безначајности које краткотрајно плене пажњу, нагло појављују и брзо нестају. Ово, наравно, не важи за све нове речи. Неке од њих постају трајни(ји) део лексичког система језика-примаоца.

Важно је имати у виду да је мегаломански увоз речи само пропратна појава увоза производа, али и погледа на свет, културе, система вредности. У једном пакету губимо и језик и идентитет. Ваљало би размислити о томе.

Рајна Драгићевић

Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду