ПУТИН МЕЂУ ПИСЦИМА
На иницијативу потомака класика руске књижевности- Пушкина, Љермонтова, Достојевског, Толстоја, Шолохова, Пастернака,Солжењицина, на Руском универзитету Пријатељства народа окупили су се представници свих књижевних професија –писци,песници, књижевни критичари и историчари, издавачи, професори књижевности, који су уз подстицајну уводну реч руског председника Владимира Путина покушали да одговоре на питање :због чега је Русија изгубила статус земље у којој се највише чита.
Владимир Путин:ово је скуп без преседана у руској култури
Пленарно заседање је отоврио Владимир Путин, председник Руске Федерације (РФ) који је најпре указао да је овај скуп без преседана :
“Први пут у Русији сабрали су се сви који имају директан однос према таквој свеобухваној и вишезначајној појави као што је руска књижевност.Стигли су и специјалти из иностранства „.
По мишљењу председника Путина сви који су се одзвали позиву за ово заседање забринути су за руску књижевност и њен садашњи статус у руском друштву. А то стање карактерише:
„ опадање интересовања за књигу, посебно код младих.“
У просеку само девет минута дневно за читање књиге
Предедник је констатово да је Русија изгубила статус земље у којој се највише чита на свету,“јер њени житељи сада читању посвећују у просеку само девт минута дневно „.
Као узрок за такво стање, према мишљењу председника РФ, је развој дигиталне технологије чиме је књига изгубила свој досадашњи статус водећег носиоца информација и знања.То ни у ком случају не радује председника јер „управо у књижевном тексту живи и ствара се језик“.
Опадање интерса за читањем неминовно је довело и до пада нивоа опште културе становништва, а савремени језик је све оскуднији.
Шта да се ради ?
Шта да се ради, да би Русија поново постала земља читајућег народа ?
Руски председник сматра да је за то потребан цео комплекс мера међу које спада и повећање фонда часова књижевности у школама и стварање глобалног удружења-Руског књижевног друштва.
Опширно извештавање руских медија и портала
Руски медији и портали опширно извештавају са овог скупа, трудећи се при том да пренесу атмосферу, као и дускусију која се развила између Путина и поједних учесника ове сесије.
Скуп је чинило посебно занимљивим то што су у његовом раду активно учествовали и сами иницијатери одржавања, потомци руских класика:Михаил Љермонтов, Дмитриј Достојевски,Владимир Толстој,Јелена Пастернак, Александар Шолохов, Наталија Солжењицин.
Никоме се неће дозволити кршење закона ове земље, али држава не сме да буде сурова
Кад се повела реч о хапшењима учесника демонстрација, митинга и протеста који се одржавају на московским трговима против руске власти, Путин је био изричот да се никоме не може дозволити кршење закона и физчки напади и насртаји на припаднике снага реда.При томе је био веома прецизан:
“Хоћу да кажем, да хвала Богу, код нас нема прогона нити се било коме суди за изношење свог става, мишљења и политичког убеђења.Држава не сме да буде сурова.“
Никоме се не суди због политичког мишљења и убеђења
Никоме се не суди, нити ће се судити за политичка ибеђења и мишљења.Нећемо се враћати на период Даниела и Сињавског (писци Јуриј Данил и Андреј Сињавски у тзв новом московском процесу 1965-1966.оптужени су због вређања совјетске власти у књижевним делима која су протурена у иностранство и тамо штампана, а затим илегално дистрибуирана по Свјетском Савезу.Даниел је осуђен на 5, а Сињавски на 7 година робије. Прим Б. Р.).
А што се иницијатива за помиловање тиче, о томе ћемо размислити,“ рекао је Путин у дискусији на тему слободе јавне речи и поштовања закона.
У дискусију на тему суђења интелектуалцима се изнендно укључио и праунук Достојевског, Дмитриј:
“Обишао сам сва места у Сибиру у којима је током четворогодишњег прогонства боравио мој предак Фјодор Михајлович.Он је прекршио закон и заслужно кажњен, осудом на четри године прогонства.Он је ту казну издржао и након ње добили смо човека који је више пута одрастао у свом животу.Добили смо генија.
Прогонство и робија су озбиљна искушења.Ако ти људи (вероватно је мислио на ухапшене и осуђене учеснике антивладиних митинга, прим. Б. Р.) прођу робију и такође створе генијална дела, то је добро“ закључио је потомак аутора „Записа из Мртвог дома „.
Тако је говорио Борис Пастернак: Писцима је потребно слободно, одвојено стваралачко мишљење и деловање, а не удруживање
На тему удруживања и заједничког деловања писаца и стваралачке интелигенције како би побољшали услове живота и рада, кратко је говорила и филолог Јелена Пастеренак, удовица сина великог песника :
„Мој свекар (песник Борис Пастернак,прим. Б. Р.) је често понављао да писцима нису потребна удруживања нити било какво заједничко деловање.“Писцима је потребо одвојено, слободно, стваралачко мишљење и деловање „, говорио је Борис Пастернак.
Владимир Толстој,један од потомака генија и пророка из Јасне Пољане, је инсистирао да се на овом скупу говори о књижевности и проблемима стваралаштва, а да се избегва политичка конотација,што је у неким руским медијима пртумачено као алуизија на одбијање познатиих руски писаца :Бориса Акуњина, Едварда Лимонова и Дмитрија Бикова да се одазову позиву и не дођу на овај скуп., а што је у својим јавним наступима критиковала Наталија Солжењицин, удовица великог писца.
Овај сусрет са руским лидером искористили су неки писци да се пожале на нерешени социјани статус мајстора пера, да не добијају пензију, нити било какву потпору од државе истичићи да је материјална ситуација писаца за време Совјетког Савеза била много боља, на што је Путин приликом реплицирања споменуо стрељања, прогонства и бацња под лед у време толико хваљене совсјетске власти.
Атмосфера на овом супу без преседна у руској култури, била је тако иснпиративна да се песник Андреј Демјентев попео на бину и у микорфон прочитао своје протестне стихове:
„Ево двадесети рођендан прослави Русија наша / /Отаџбина нам је, видите, тако млада и лепа/Али одакле јој тако младој оволика мудрост и снага?/А ја наивно мишљах да је Русија држава древног постања /Имаше она и месије своје/ И велики рат се десио/... „
И још: „Живљаху некад на земљи овој Пушкин, Толстој, Достојевски/И мудраци сметнуше с ума- датум до датума /И те године, њихове и наше, испод црте осташе/Само да се спомен на њих не проспе из интернет чаше /“.
Бранко Ракочевић
