„Гаспром“ продаје активу у иностранству
Руски „Гаспром“ најавио је да ће због економске и политичке ситуације у Европи у наредне две године реструктурирати своју активу у другим земљама.
То се превасходно односи на продају активе у летонском „Латвијас газе“, где „Гаспром“ има 34 одсто удела, затим у естонском „Ести гас“ у ком има 37 одсто акција, као и продају 34 одсто финског „Гасум оy“.
Као разлоге за овакву одлуку „Гаспром“ наводи пад цене нафте, слабљење руске рубље, али и усклађивање пословања према Трећем енергетском пакету ЕУ, који подразумева да добављачи гаса не могу уједно да буду и власници магистралних цевовода.
Поред тога, „Гаспром“ прогнозира значајан пад прихода на европском тржишту гаса. Заменик директора Фонда националне енергетске безбедности Русије Алексеј Гривач сматра да ће „Гаспром“ до 2017. године да распрода сву активу у иностранству.
„Правила игре на европским тржиштима су се променила и тренутно је за стране гасне компаније неповољно да улажу у европско тржиште.
’Гаспром‘ је за претходних 20 година купио доста активе у сфери транспорта гаса, али оне тренутно не доносе никакав профит. У појединим државама, рецимо, у Литванији, ’Гаспром‘ је непожељан и из политичких разлога, мада је у тој балтичкој земљи продао активе по цени која је повољна за њега“, поручује Гривач.
Он за Спутњик каже и то да политика и те како утиче на тржиште гаса, те да из тог разлога „Гаспром“ не продаје активе у Немачкој. Када је реч о подземном складишту гаса Банатски двор, Гривач каже да његова будућност увелико зависи од стратегије за снебдевање гасом коју ће Србија изабрати у наредном периоду.
„Гаспром“ је продају активе на иностраним тржиштима започео још прошле године. Јуна 2014. године продато је 37 одсто литванске гасне компаније „Лиетувос дујос“ за 163 милиона долара, затим 37 одсто естонског „Воргутенус валдуса“ за 20 милиона, а била је најављена и продаја 25 одсто финске гасне компаније „Гасум оy“, међутим то се још увек није реализовало.
Поред тога, енергетска стратегија коју је недавно усвојила Европска комисија подразумева и смањење зависности од руског гаса, пре свега у балтичким земљама. Из „Гаспрома“ кажу да је чак било речи и о спајању балтичких гасних система, односно Летоније, Литваније, Естоније и Финске, али предуслов за то је да се „Гаспром“ повуче из власничких структура.
Иначе, „Гаспром Германија“, ћерка фирма „Гаспрома“ која је задужена за пословање на иностраним тржиштима, током 2014. пословала је у минусу, и то у износу од 31,5 милиона евра, док је само годину дана раније приход компаније износио 286 милиона.
