Финиш договора за "Турски ток"
Дo краја јуна Русија и Турска планирају да усагласе текст договора о градњи гасовода "Турски ток" - потврдио је руски министар енергетике Александар Новак. Руководство у Анкари већ је дало дозволу "Гаспрому" да у турским територијалним водама спроведе "инжењерска истраживања" на маршрути којом ће проћи прва цев "Турског тока".
У току је рад на пројектној документацији, а ускоро би министар Александар Новак требало да се сретне са потпредседником Европске комисије задуженим за енергетику Марошем Шефчовичем и разговара како да се доставља "плаво гориво" европским потрошачима.
Морски део "Турског тока" ће имати чети цеви од којих ће свака бити капацитета 15,75 милијарди кубика гаса годишње. "Турски ток" би требао да транспортује годишње 63 милијарде кубика гаса из Русије у Турску. Планира се градња великог складишта на граници Турске и Грчке, где ће се годишње пребацивати 47 милијарди кубика гаса.
Већи део маршруте "Турског тока" проћи ће дном Црног мора. Очекује се да ће 2019. године руски гас који је до сада ишао преко Украјине у Европу бити преусмерен на "Турски ток".
У Москви истичу да ће направљена инфраструктура на руској обали за гасовод "Јужни ток" бити коришћена за смер ка Турској. Гасовод "Турски ток" ће проћи чак 660 километара маршрутом којом је требало да тече "Јужни ток", а још 250 километара ће ићи новим коридором.
"ГАСПРОМ" испитује инфраструктуру подземних складишта гаса (ПСГ) у Европи, међу којима и Банатског Двора у Србији, ради обезбеђења будућег гасовода Турски ток. Како је рекао начелник одељења за транспорт, подземно складиштење и коришћење гаса руског гасног гиганта Олег Аксјутин, "Гаспром" анализира могуће пројекте ПСГ како би се обезбедила оптимална експлоатација "Турског тока". То су објекти који су већ у експлоатацији - Хајдах у Аустрији и Банатски Двор у Србији, а могу бити укључена и ПСГ која су још у фази пројектовања.
У Анкари кажу да ће уговор са Русијом око гасовода бити потписан без обзира на притиске споља. Око 60 одсто потреба гаса Турска решава куповином из Русије, а интерес Турске је и да из њеног складишта "плаво гориво" иде у европске земље.
Хоће ли се обећања руководилаца "Гаспрома" да ће први кубици гаса потећи у децембру 2016. године испунити, зависи и од тога какав ће притисак вршити САД и њени савезници у Европи на Турску и земље кроз који би требало да прође гасовод. Сада кад је Грчка потписала са Русијом меморандум о продужењу градње "Турског тока", треба видети какве ће нови репертоар притисака показати Вашингтон.
Интересантно је да су бечки медији писали да би аустријски ОМВ могао да преузме на себе градњу "Турског тока" у европском делу. Иначе, Руси су велики акционари аустријског ОМВ. "Гаспром" је потписао меморандум са три европске компаније о градњи две нове цеви "Северног тока", капацитета 55 милијарди кубика. На тај начин Русија може да обезбеђује гас за европске земље и ако буде каснио "Турски ток".
СРБИЈА
ИАКО јавно не коментаришу тврдњу да их је Запад наговарао да изграде гасовод који би прошао преко Бугарске, Румуније и Мађарске ка Словачкој, у Москви су до сада категорично тврдили да он мора да прође преко територије Србије, до Републике Српске. Неспорно је да би Мађари хтели да руски гас добијају преко Србије, пре него Румуније, са којом имају нерашчишћене територијалне и националне рачуне. Осим тога, Русија има морални дуг према Србији кад је реч о градњи гасовода.У време кад је Русима продаван НИС, председнику Борису Тадићу обећано је да ће сигурно бити изграђен "Јужни ток". То је био разлог што се наше руководство није сувише ценкало око цене НИС. Једна од слабих карика "Турског тока" на Балкану је Македонија, на коју ће Вашингтон вршити јак притисак, како би се зауставила градња цевовода на север.
Бранко Влаховић,
