Русија за извоз Фијата
Став руских званичника по питању бесцаринског извоза Фијатових возила из Србије је дефинитивно позитиван, а сагласност на ту одлуку још треба да дају друге земље чланице Царинске уније, пре свега Белорусија и Казахстан, изјавио је данас Тањугу министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић.
„Верујем да ту не постоје неки већи проблеми и да поред овог позитивног става и изјашњења Руске Федерације, не би требало да буде проблема, бар када се ради о ставовима ове две земље“, казао је Љајић и најавио да ће до краја године бесцарински извоз Фијата из Србије бити једна од тема још неколико билатералних сусрета са руским званичницима.
„Наравно, када се донесе одлука на нивоу Царинске уније, онда још преостају технички разговори око детаља везаних за сам чин извоза наших аутомобила, с друге стране питање да ли ће Руси тражити неки реципроцитет о ком броју аутомобила се онда ради. То остаје предмет техничких разговора након што Царинска унија донесе, верујемо, позитивну одлуку“, објаснио је Љајић.
Министар трговине, туризма и телекомуникација је скренуо пажњу да се то неће тако брзо догодити, тако да не треба имати лажна и превелика очекивања у кратком временском периоду.
„Али, оно што је чињеница, јесте да Руска страна позитивно одговорила на тај захтев и очекујемо да још мишљење других земаља, чланице ове царинске Уније“, казао је он.
Говорећи о трговинској размени са Русијом, Љајић је рекао да је Србија у првом кварталу ове године имала пад у спољнотрговинској размени са Русијом од 19 одсто у односу на исти период прошле године, али је у истом периоду забележила раст извоза пољопривредно — прехрамбених производа од 20 одсто.
Русија је за нас врло важан спољнотрговински партнер, и ми из године у годину бележимо раст нашег извоза на руско тржиште и такође смањујемо дефицит који увек нашој страни због увоза енергената из Руске Федерације, објаснио је Љајић.
За пад у спољнотрговинској размени са Русијом, Љајић је рекао да је био очекиван с обзиром на економска дешавања унутар Руске Федерације и санкције које је ЕУ увела према тој земљи.
„Дошло је до осцилација у вредности рубље, тако да су врло чести и нагли скокови, па онда падови вредности рубље утицали да многи послодавци, многи пословни људи, извозници на тим осцилацијама изгубили значајне суме средстава, а с друге стране, због економских санкција пала је тражња на руском тржишту, посебно за неким индустријским производима, јер се људи у условима кризе најлакше одричу онога без чега у том тренутку могу“, објаснио је министар трговине.
Србија има пад извоза углавном кад се ради о индустријским производима, али имамо за неких 20 одсто опет раст извоза пољопривредно-прехрамбених производа, зато што постоји повећана тражња са руске стране, казао је ресорни министар.
„Мислим да до краја године ту можемо да очекујемо повећан извоз пољопривредно-прехрамбених производа, и ја верујем да ће се то и догодити“, закључио је Љајић.
