„Хладни мир“ Пекинга и Вашингтона

11-05-2015 09:03:51 | | / vostok.rs |


Док Пекинг настоји да инфилтрира своју растућу економску моћ у геополитичке амбиције, Вашингтон и даље одбија да Кину третира као равноправну. САД се руководи „старомодним размишљањем“, ризикујући пораст тензија са Кином, упозорава политички аналитичар Филип Стивенс.

„Вашингтон није спреман да призна супериорност Пекинга у Азији, а с обзиром да ниједна страна не жели хладни рат, једина опција која им преостаје је ’хладни мир‘“, истиче Стивенс.

Према његовим речима, услови које диктира глобални поредак 21. века превазићи ће досадашње кинеско-америчке односе.

Он истиче да су до сада сарадња и конкуренција ишле „руку под руку“, додајући да данас свет и није тако далеко од трећег великог сукоба.

Политички аналитичар подсећа да су кинеске власти недавно покренуле низ амбициозних инфраструктурних пројеката у Азији, ојачале своје присуство у Јужном кинеском мору, и успоставиле Азијску инвестициону банку за инфраструктуру, коју многи стручњаци сматрају потенцијалном заменом појединих финансијских институција које су под руководством САД.

„Иако Кина у блиској будућности нема намеру да избаци САД из Источне Азије, очигледно је да ће азијске земље ускоро преузети контролу над својим геополитичким пословима, вероватно под руководством Кине“, истиче Стивенс.

„Међутим, САД нису спремне да третирају Кину као једнаког актера у овом светском поретку“, истакао је експерт и додао да, између осталог, америчка политичка елита све чешће позива владу да преузме улогу креатора политике у Азији.

Стивенс је нагласио да ће политички естаблишмент САД учинити све што је у њиховој моћи како би се одржао амерички примат у Источној Азији.

Истовремено, чињенице указују на то да кинески суседи имају јак интерес да буду уз Кину, па би напори Вашингтона да у том делу света оснује сопствени „светски поредак“ могао да доведе до озбиљног сукоба интереса.

Стивенс упозорава да би се кинеско-амерички односи могли погоршати и резултирати сукобима.

„Пошто ниједна страна не жели војне сукобе или хладни рат, најбољи је можда ’релативно хладни мир‘“, закључује експерт.