НАСА у орбити патуљасте Церере

08-03-2015 09:18:01 | | / vostok.rs |


Први пут у историји човечанства се једна космичка летелица приближила планети Церера, која је постала јако интересантна након што је утврђено да на тој планети постоје „гејзири“ који испуштају водену пару. После готово осмогодишњег путовања, летелица „Зора“ (Dawn) ће наредних 16 месеци проучавати ту патуљастој планету.

Церера је највеће небеско тело у астероидном појасу између Марса и Јупитера, а НАСА је 2007. године лансирала летелицу „Зора“, чија је прва станица била други највећи астероид тог појаса — Веста. Научнике највише занимају две светле тачке које су видљиве у кратеру на Церери, а које би могле да представљају лед или со.





„Зора“ је своје приближавање патуљастој планети започела још децембра прошле године и успут направила невероватне снимке Церере и целог појаса. Научнике и љубитеље свемира широм света је ова планета почела да интересује након открића водене паре која избија са површине планете из два извора, брзином од око шест километара у секунди у тренутку када се Церера приближавала Сунцу.

Научници тврде да то откриће поткрепљује теорију по којој је пре више милијарди година, камење и стење са водом и молекулима угљеника пљуштало по Земљи, доносећи јој неопходне састојке за настанак живота.

Цереру је 1801. године открио италијански астроном Ђузепе Пјаци, аиме је добила поримској богињи земљорадње иплодности. Ова мала планета, пречника око 1.000 километара, којој је потребно четири ипо године даобиђе круг око Сунца, првобитно је била сврстана умасивне астероиде, али је каснијим проучавањем установљено да је сферног облика ида има силикатно језгро са леденим омотачем. Званично је Међународна астрономска унија (ИАУ) 2008. године уврстила Цереру унову категорију „патуљастих планета", укоју је сврстан иПлутон.

Сонда„Зора“, која је умисији изучавања ове патуљасте планете, веомајеспецифична, јер усклопу свог система има јонске моторе који се покрећу тако што испуштају наелектрисане честице гаса ксенона, које летелици дају плавичасти сјај, док полако стиче убрзање. У периоду од седам ипо година та сонда је достигла брзину од више од 38 хиљада километара насат.

Између осталог, летелица је пројектована тако даима изузетно дугачке соларне панеле запроизводњу енергије која је неопходна затако дугачак пут, имајући увиду да је Церера удаљена од Земље 500 милиона километара, што је три пута више него што је Земља удаљена од Сунца.



Сусрет са Церером кулминирао је након дугогодишње мисије сонде„Зора“, чији је успутни задатак био даистражи један од најважнијих астероида тог појаса— Весту. Та мисија трајалаје14 месеци, упериоду између 2011. и2012. године.

Занеких месец дана од уласка уорбиту Церере,„Зора“ће почети дашаље податке ифотографије тог небеског тела. Поред тога, циљ ове мисије је дасе сними икартографија планете као ида се изучи састав минерала иелемената који се налазе на њој.Када се буде највише приближила Церери, сонда ће том„“бити око 10 пута ближенего што је Месец удаљен од Земље.

Милош Ћурчин,