Ситуација у Донбасу поново критична
Москва захтева објективну истрагу поводом отварања паљбе на путнички аутобус у Донбасу, између осталог од стране ОЕБС-а, и кажњавање криваца. Ово је изјавио представник МСП РФ за питања људских права, демократију и владавину закона Константин Долгов.
Он је назвао инцидент "новим злочином кијевских снага безбедности". Јуче је СБ УН осудио овај злочин. Кијев и устаници Донбаса не признају своју кривицу и оптужују за догађај једни друге.
Гађање аутобуса пуног људи десило се на територији Донбаса, под контролом кијевских снага. Кијев, а заједно са њим и Стејт департмент САД који представља Џен Псаки, пожурили су да оптуже за све устанике. Наводно, они су гађали украјински стражарски пункт и погодили аутобус. То што се трагедија десила дубоко у украјинској позадини, Кијев и Вашингтон није збунило. Међутим, до данас није јасно из ког оружја је погођен аутобус. Војници су изјавили: из Града. Заиста, само помоћу овог артиљеријског уређаја устаници би могли да достигну то место. Али карактер разарања који се види на фотографијама и видео снимцима, сведочи о другом. Експерти су склони да мисле да је ватра била отворена из митраљеза. Али најближи положаји устаника се налазе 50 километара од места несреће. Тако да митраљези устаника са тим немају никакве везе.
Тачан одговор могу да дају војни експерти. Али представнике Донбаса тамо не пуштају. Украјинским се не верује. У региону ради мисија ОЕБС-а. Њени срадници управо могу да дају одговор на ово питање, они имају овлашења и квалификације.
Москва захтева да истрага буде спроведена. Зато што случај веома личи на провокацију. Док међународна заједница разматра путеве мирног регулисања конфликта, министри иностраних послова припремају састанак председника Украјине, Русије, Немачке и Фрнацуске, дешава се заоштравање ситауције на Донбасу, истиче политиколог Виктор Кувалдин.
- Од краја прошле године предузимају се активни напори, између осталог са руководством ЕУ, читам "Нормандијском четворком", како би се ипак нашло политичко решење и наставио пут ка потпуном поштовању минских договора. Јасно је да и у Украјини, и ван њених граница, постоје утицајне снаге којима то не одговара, и које се надају да ће решити ситуацију у своју корист путем коришћења војне силе. Сада се ситуација заоштрила. Створене су претпоставке за прелазак на велики конфликт. Очигледно, криза иде ка својој кулминацији. И ускоро треба да буде разрешена на овај или онај начин. Или ћемо видети другу фазу војних дејстава, или ће поћи за руком да се конфронтиране стране доведу за преговарачи сто.
Председник Украјине Петар Порошенко изјављује да и даље остаје присталица политичког регулисања кризе. Али истовремено говори у телевизијском етру како је Кијеву пошло за руком да за време примирја увећа војну групацију на истоку, да су армији предате стотине јединица технике и оружја. Поред тога, у Украјини се сада припрема већ четврти талас мобилизације. Међу мобилисанима су не само мушкарци од 25 до 60 година, већ и жене војни обвезници. Према изјави министра одбране Украјине Степана Полторака, мобилисани резервисти после одговарајуће припреме биће упућени у зону конфликта.
Москва је забринута због војне активности Кијева. Министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров ових дана је директно упозорио европске колеге да, према неким подацима, украјинске снаге безбедности припремају у догледној будућности нови покушај војног решења проблема. На Западу према упозорењима Русије односе се без дужне пажње. А у међувремену у Донбасу је гађан аутбус са људима. 12 особа је погинуло, скоро две десетине рањено. И састанак лидера „нормандске четвроке“ о регулисању украјинске кризе одложен је на неодређено време.
Наталија Коваљенко,
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
