Да ли социјалистичка Кореја живи за рачун капиталистичке економије?

09-01-2015 12:00:01 | | Глас Русије, фото: AP/Wong Maye-E/ vostok.rs |


Вероватно више никога неће зачудити вест о томе да се у Северној Кореји, без обзира на одржавање државно-социјалистичке фасаде врло успешно развија тржишна, у суштини – капиталистичка економија. Оцене њених размера се битно разликују, што није ни чудо, ако се има у виду потпуно одсуство статистике. Оваква статистика чак не представља тајну, већ је нема – јер са званичне тачке гледишта приватне производње у Северној Кореји нема и не може бити.

Ипак, влада је у пракси већ одавно одлучила да с приватним бизнисом треба прећутно да се помири. Највероватније је управо незванична тржишна економија главни покретач економског раста који се у току последње деценије може запазити у Северној Кореји.

Севернокорејски предузимачи имају много проблема везаних за односе с државом. Један од њих је то што им је тешко да прошире и развију посао након што он достигне одређене размере. У Северној Кореји се сад лако може имати приватна продавница, или рецимо, радионица за производњу цигарета. Овај посао је, наравно, нелегалан, али се у принципу евентуални проблеми лако решавају плаћањем надокнаде представницима локалне администрације. Међутим, на тај начин, односно у потпуности ван граница званичне економије, могу постојати само прилично мала предузећа. У случајевима кад се ради о великим предузећима севернокорејски предузимачи морају да траже нестандардна решења.

Једна од раширених варијанти је отварање псеудодржавног предузећа. Оваква предузећа су у току последњих 15 година постала уобичајена у северноекономском економском пејзажу.

Инвеститор се договара с чиновницима о оснивању предузећа које се региструје као државно. Обично се инвеститор поставља за директора. Међутим, он је у пракси и власник предузећа. Управо он унајмљује раднике, купује опрему и бави се продајом робе.

Пошто је предузеће формално државно, подразумева се да добит треба да стиже на државне рачуне. У пракси, инвеститор држави исплаћује одређени новчани износ у висини од 30 до 70 одсто профита. Остали профит иде у џеп самог предузимача.

Оваква предузећа су постала врло многобројна у оквиру изузетно разгранате мреже севернокорејске спољне трговине. Једна од особености Северене Кореје се састоји у томе да влада теоретски признаје своју приврженост традиционалном социјалистичком принципу слободне трговине, а у пракси се одрекла овог принципа још 1970-их година. У Северној Кореји своје спољнотрговинске фирме могу да отварају и државна предузећа, и локалне власти, чак и војне јединице.

Да би човек отворио овакву фирму, пре свега треба да има добре везе. Међутим, кад је фирма основана поставља се питање како учинити да почне да доноси добит. По правилу, чиновници који су основали овакву фирму немају ни новца, ни искуства за успешно вођење бизниса. Управо у овим условима се закључује споразум с приватним предузећем које у посао улаже своја знања, везе, а што је главно – капитал. Оно купује опрему, унајмљује раднике и почиње да се бави производњом у својој наводно државној фирми. Притом спољнотрговинска фирма добија приличан приход, али ни предузимач не остаје кратких рукава.

Тако су се у Северној Кореји за последњих 10-15 година појавила прилично велика приватна предузећа. Ради се, на пример, о приватним рудницима, па чак и приватним фабрикама за прераду нафте. Већ су одавно норма постали приватни ресторани, иако се формално сви региструју као предузећа друштвене исхране. Значајну улогу приватни капитал игра и у међуградским аутобусима и превозу терета. Притом се, наравно, и камиони и аутобуси региструју као државни.

Све то значи да се у савременој Северној Кореји формира класа не само ситне, већ и средње буржоазије. Формално, положај севернокорејских капиталиста изгледа прилично нестабилно, али у пракси управо њихова предузећа чине једну од главних компоненти које обезбеђују опстанак и напредак севернокорејске економије.

Андреј Лањков,