У новогодишњој ноћи ће се славити и рођење Евроазијског савеза

30-12-2014 11:54:18 | | Глас Русије, фото: RIA Novosti/Michael Klimentyev/ vostok.r |


На постављено питање: „Шта долази за неколико дана, у поноћ између 31. децембра и 1. јануара?“, огромна већина људи би засигурно рефлексно одговорила да се ради о Новој години, што је довољан разлог да се осврнемо на оно што ће истог тренутка помало запостављено заживети у сенци новогодишњег славља, иако такође доноси промену од планетарног значаја, а ради се о Евроазијском савезу.

То значи да ће Деда Мраз неким земљама на Старом континенту, у пакету својих поклона донети интеграцију која се могу означити као алтернатива постојећој Европској унији, иако при том не би било исправно да се поменута алтернативна могућност тумачи и као њена супротност, с обзиром да се на често разматрано питање – „Да ли ће евроазијске интеграције имати за резултат изолацију Русије, Белорусије, Казахстана, и других земаља-чланица тог савеза од остатка света?“, може чути искључиво одговор да неће, из простог разлога што Евроазијски економски савез жели да се позиционира управо као везивно ткиво између Европске уније и динамичног тихоокеанског региона ког предводи Кина.

Па ипак, није тајна да не гледају сви са благонаклоношћу на нови Савез који се помаља иза брда, јер ће он побудити интерес источноевропских земаља због тога што нуди зону слободне трговине, али без оптерећујућих правила и тешких уцена, које су својствене бриселској администрацији. Ту врсту нескривене нервозе је међу првима исказала Хилари Клинтон, тада још у улози америчког државног секретара, када је отворено казала да се „не сме допустити појављивање Евроазијског савеза на светској сцени, зато што он може представљати снажну конкуренцију другим земљама и коалицијама“, што се заправо може сматрати чак и њеним нехотичним комплиментом у корист новог источног савеза.

У сваком случају, мора се признати да је Клинтонова била у праву барем у оном делу у коме је сугерисала на потенцијалну моћ Евроазијског савеза, која проистиче већ из саме чињенице да ће он од 1. јануара представљати тржиште од око 200 милиона људи, са тенденцијом даљег увећавања, пошто се после Јерменије у овом тренутку и неке друге земље налазе у процесу учлањења, што је иначе са своје стране подстакао и Владимир Путин, рекавши пре неколико дана да је Евроазијски савез отворен и за друге земље и на истоку и на западу.

И каква год била даља судбина тог новорођенчета, коме углавном сви предвиђају брзо одрастање, за Србију појављивање Евроазијског савеза значи дефинитивно стављање тачке на онај вишегодишњи период у коме се говорило да европске интеграције немају алтернативу. Штавише, та алтернатива не само што ће почетком 2015. године постати озваничена, него је многи већ унапред сматрају и најбољом могућом, попут на пример италијанског дневног листа „Ил Ђорнале“, који је констатовао да нови савез има довољан потенцијал да постане магнет за разбацане делове источне Европе, укључујући и балканске земље, те по мишљењу истих новина – „Евроазијски савез у потпуности може постати одлична нова реалност на међународној арени, заузимајући место политички и економски деградирајуће Европске уније, чије опадање управо можемо да видимо“, закључак је италијанског листа „Ил Ђорнале“, уз напомену да ће се „осовина света све више померати на Исток“. Све то значи да се у последњим часовима текуће године не мења само лист на календару, него и читава перцепција света која је постојала до сада. За најмање 200 милиона људи на истоку континента ће то бити довољан разлог да у поноћ подигну чашу шампањца. А вероватно ће и на Балкану понеко да попије гутљај у то име.

Ратко Паић,