Природне катаклизме - дело људских руку?
Моћни урагани, разорна снага поплава, суше и друге природне катастрофе. Наравно, научнике не може да не забрине овакво понашање природе које оставља огромне штете и односи бројне људске жртве. Једни сматрају да је за све то крив човек и његов утицај на промене климе. Други пак покушавају да установе одређене законитости и цикличност ектремних појава.
У новембру 2013.године на Филипине се обрушио најразорнији тајфун до тада- „Хајан“. Он је уништио све што му се нашло на путу: чупао је дрвеће са корењем, носио је кровове. Удари ветра су достизали 100 метара у секунди. Готово 6 хиљада људи је погинуло. 12 милиона становника Филипина је на неки други начин страдало од ужасне снаге овог тајфуна, који је имао ознаку највише- пете категорије.
Климатолози говоре да се током последњих година значајно повећао број природних катастрофа у читавом свету. То је повезано са променом климе на Земљи, говори руководилац програма „Клима и енергија“ Светског Фонда дивље природе Русије Алексеј Кокорин:
- Статистика говори да укупан број опасних хидрометеоролошких појава расте. То је повезано са антропогеним деловањем на климатски систем, пре свега са јачањем ефекта стаклене баште. Рецимо да је за 15-20 година порастао дупло. Што се тиче управо тајфуна, то је сложенији процес и не би требало рећи да је и њихов број порастао два пута. Постоји тенденција ка повећању учесталости и тенденција ка јачању.
Ипак, многи се према теорији антропогеног деловања односе скептично. Јер, управо на Филипине се иначе обруши годишње око 20 тајфуна. Многи од њих изазивају велике штете. Са тим у вези не би требало говорити да су они постали активнији и јачи током последњих година. Током читаве историје праћења метеоролошких појава, јачина је била различита, она варира. Зато још увек не би требало доносити неке озбиљне закључке о томе колико се заиста променила клима- говори стручњак Метеоролошког центра „Фобос“ Алина Котилевска:
- Као прво требало би схватити колико је глобална промена климе. Процес је доста сложен, обухвата читаву земаљску куглу. Ради се о томе да су подаци којима располажемо стари свега неколико десетина година, колико се бележе метеоролошке прилике. Ипак, за доношење неких закључака, то је кратак период. Зато не бих рекла да се бележи неки драстични раст броја тајфуна.
Прогнозе климатолога нису утешне. Екстреми ће се и даље бележити - врели таласи смањиваће се леденим таласима. Уз то, учесталост и интензитет падавина ће порасти у читавом свету. Климатолозима верују и економисти и потврђују њихове речи. Према резултатима истраживања Светске банке, штете светске економије од природних катастрофа за последњих 30 година, достигле су готово 4 билиона долара.
Светлана Калмикова,
