Зашто је пресушио Јужни ток
На дугу, замршену и противречну историју гасовода Јужни ток постављена је тачка, или у најмању руку три тачке. Русија је изјавом Владимира Путина послала из Турске гласан поздрав ЕУ: не желите Јужни ток? Значи, тако ће и бити.
Ми ћемо сарађивати са онима који то хоће.
У друга, мирнија времена таква вест би била сезнација ако не светских, онда европских размера. Али од 2014. године живимо у времена која могу да се назову било како, само не мирним. Да, вест коју је Владимир Путин објавио у Турској крајње је важна. Али уз сву своју могућност она ће бити само фрагмент једне заједничке слике – борбе за прерасподелу сфера утицаја и промена правила игре у светској геополитици.
Посматрајући последњих дана нагли скок курса рубље у односу на светске валуте, покушавам да нађем за себе одговор: шта је било узрок тако драматичних догађаја? Пад цена нафте? Криза у Украјини? Политичка и економска конфронтација Русије и Запада? Сиријска криза која је у руској друштвној свести отишла у други план, али никуда није нестала? Исправан одговор, са моје тачке гледишта, следећи је: и једно, и друго, и треће, и четврто.
Светска политика никада није нешто статично. Борба за прерасподелу сфера утицаја води се увек и свугде. Али дешавају се моменти када се ова борба нагло заоштрава. Тако се десило 1914. године, када је започео Први светски рат. Тако се десило и 2014. године, када се поставило питање да ли Русија може себи да дозволи да спроводи заиста независну спољну политику? Да ли смо ми самодовољни центар моћи светских размера?
Нешто више, на пример, поменуо сам утицај грађанског рата у Сирији на колебање курса рубље. Како то функционише у пракси? Став Русије и Саудијске Арабије поводом дешавања у Сирији дијаметрално су супротни. У саудијској престоници Ер-Ријаду сањају о паду режима председника Башара Асада. Москва сматра такву перспективу штетном и опасном.
Краљевина Саудијска Арабија је водећа нафтна сила света и најутицајнији члан нафтног картела ОПЕК-а. На наедавном самиту ОПЕК-а у Бечу саудијци су одиграли водећу улогу у блокирању предлога да се смањи обим есплоатације нафте и самим тим да се допринесе повећању светских цена црног злата.
Не тврдим да када заузимају такав став, Саудијци се руководе само жељом да натерају Москву да промени свој став о Сирији. Али то да је таква жеља поткрепљена америчком молбом да се „помогне у кажњавању Русије“, очигледно је и ван сваке сумње.
Сада о Јужном току. Руски гас је врло потребан Европи. Зашто је тада Европска комисија тако ватрено иступала против руског гасовода? Не само због притиска од стране САД и других политичких разлога. Суочили смо се са вечитим конфликтом купца и продавца.
ЕУ себе види у улози купца-диктатора, који може да поставља по себе повољне цене и правила игре на тржишту. Званично Москви такав став категорички није одговарао. Русија га је разматрала као предлог да добровољно пристане да буде претворена у „сировински додатак“.
Спољнополитички кругови ЕУ јасно су видели гнев Москве, али били су сигурни да Русија неће моћи од њих да се одвоји. Изјаве Владимира Путина у Турској су показале да је овај прорачун био погрешан. Наравно, гасно зближавање Русије и Турске може да носи потенцијалне ризике за нашу земљу. Турска је држава у успону, са сопственим политичким дневним редом.
Али за Русију би било крајње неразумно да се помири са гасном уценом од стране Европске комисије. Москва је приморана да игра оним картама које има. У актуалним околностима гасно зближавање са Турском је најразумније што може да уради наша земља.
Уверен сам да ће европљани правилно оценити смисао дешавања и да ће се после извесног времена испоставити да политичких, економских, правних и технолошких препрека за испоруку руског гаса у Европу много је мање него што се чинило раније.
Зато не бих говорио о Јужном току искључиво у прошлом времену. Гасоводи нису људи. Они могу одједном да васрксну и започну нови живот чак после врло значајног временског периода после затварања пројекта.
Ситуација око Јужног тока не може се разматрати одвојено од свега што се дешава око наше земље. Особеност текућег политичког момента је у томе што Русија и Запад више не могу да заврше своју конфронтацију пријатељским нерешеним резултатом. Неко ће на крају морати да попусти и да призна да није био у праву.
То значи да нас очекује још много драматичних спољнополитичких потеза и неочекиваних вести – попут вести о одустајању Русије од пројекта Јужни ток. Нестандардна времена захтевају нестандардна решења. Свет се покренуо.
Михаил Ростовски,
