Финска као мост, а Србија у тањиру НАТО-а?
Финска као земља, може бити добар мост између НАТО-а и Москве. То се аргументује искуством и културом које Финска има: поштују онога од кога живе, а ко може директно да утиче на њихов живот, опстанак и безбедност. А то је Русија у случају Финске. Остаје да видимо да ли ће у име могућег ширења НАТО-а и јачања позиција на Балкану, а у вези са кризом у Украјини, Београд „пасти“ уместо Кијева...
Украјински председник Петра Порошенко најавио је почетком прошле седмице да би његова земља могла да одржи референдум о чланству у НАТО. Та је изјава изазвала читав низ одговора западних полтичара.
Свега неколико дана након што је Порошенко изнео пред светску јавност идеју о референдуму, чешки председник Милош Земан током посете Казахстану изјавио је да Украјина треба да остане изван НАТО . Том приликом је Земан у Астани такође изнео своје чврсто уверење да Украјина треба да остане неутрална и „ Финсколизована “. Овај термин („ Финсколизована “) означава ситуацију када мања држава прилагођава своју спољну политику већем суседу у замену за независност, као што је то био случај са Финском и суседним Совјетским Савезом после Другог светског рата.
Међутим, Финци и данас врло добро знају шта за њих привредно и економски значи сарадња са Руском Федерацијом. Немојмо заборавити да је почетком 1990-их, Финска економија запала у озбиљну депресију, која је проузрокована нестанком њеног највећег трговинског партнера - Совјетског Савеза . Најозбиљнија последица за Финску је био раст незапослености - до 17%. У другој половини 1990-их економија се снажно опоравила, али незапосленост још дуго након тога није достигла свој ниво од пре депресије. Зато сада не чуде речи председника Финске Саули Ниниста, које су уследиле свега пар дана након изјаве Порошенка да његова земља, која традиционално балансира између Русије и Запада, не би требало да се придружи НАТО -у, упркос украјинској кризи. Нинисто је у интервјуу за „ Вашингтон пост “ подсетио на заједничку границу са Русијом у дужини од 1.300 километара. Фински министар спољних послова Ерки Туомиоја, је за исти лист објаснио : „ Та граница је са наше, али и руске тачке гледишта, најстабилнија и најмање проблематична граница коју Русија има ." Србски аналитичар Душан Јањић коментарише јасан став и могућу улогу Финске:
- И заиста Финска као земља, може бити добар мост између НАТО-а и Москве. То аргументујем искуством и културом које Финска има: да поштују онога од кога живе, а ко може директно да утиче на њихов живот, опстанак и безбедност. А то је у случају Финске- Русија. И то Русија оваква каква је сад.
Поводом најава председника Украјине о одржавању могућег референдума, министар иностраних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер је рекао да „питање чланства Украјине у НАТО није на дневном реду“. Шеф немачке дипломатије је изнео и свест о томе да је ситуација у Украјини далеко је од идеалне, и да даља ескалација остаје као могућност. „ Стога је важно објаснити јавности којим то питањима не би требало да доливамо уље на ватру “, - додао је Штајнмајер. Битно је у овој ситуацији знати да министар иностраних послова најјаче европске државе и те како добро разуме да исхитрени потези могу довести до погоршавања ситуације. Ипак, питање је колико су тога свесни и шта заправо својим инструкцијама желе постићи прекоокеански партнери. Господин Јањић ову ситуацију тумачи на следећи начин:
- Мени је разумљиво поншање украјинског руководства које покушава да радикализацијом најава о војном обрачуну преломи у корист пријема Украјине или Кијева у НАТО. Они верују да би тиме лакше изашли из ове кризе.
Друго, када чујемо такву изјаву од министра спољних послова Немачке то говори да се у НАТО-у покушава да се нађе неки заједнички договор са Москвом.
Будимо реални, без договора Москве и Вашингтона, пре свега око елемената безбедности, а онда Москве и ЕУ, односно Берлина, око ширег круга питања, Европа и свет ће се наћи у великом проблему.
Желим да тумачим ову изјаву као јавно испољавање ставова који постоје унутар НАТО-а, а то је да се тражи заједнички језик и договор са Москвом.
Имајући у виду и то да је министар Штајнмајер такође говорио и о томе да не жели да види Русију „економски бачену на колена“, прича о гасу и нафти овде такође игра велику улогу. Господин Јањић је мишљења да речи Штајнмајера "изолована Русија, која је привредно можда пред колапсом, не може дати прилог европској сигурности нити стабилизацији Украјине, већ пре може бити већа опасност за себе и друге “ могу бити тумачене и на нешто другачији начин:
- Генерално, ако узмемо само у обзир да ЕУ скоро 67% својих гасних потреба и готово трећину нафте обезбеђује преко Русије, да не говоримо о огромном тржишту и размени, Европа има потребу за договором. Мислим да се овде НАТО користи као један инструмент појачавања позиција. Дакле ми имамо овде, „звецкање гасоводом и НАТО- ом“, на нивоу учвршћивања преговарачких позиција.
Сигуран сам да трају интензивни договори и да ће се криза пребродити мирним решењем. То не значи и да ће престати оружани сукоб. Унутрашња ситуација у Украјини, нажалост личи на оно што је било у БиХ и то ће потрајати. Али, уверен сам да НАТО неће правити ризик ни у Украјини ни у Грузији, кад је у питању укључивање ових држава у сопствени безбедносни савез.
За крај се не би смели превидети ставови неких аналитичара, да је овде, осим гаса и нафте, а у смислу ширења НАТО-а, кључна Србија. Наиме, у политичким играма и купо-продајним односима, Србија ће можда бити „жртвована“ због Украјине. Остаје да видимо да ли ће у име могућег ширења НАТО-а и јачања позиција на Балкану, а у вези са кризом у Украјини, Београд „пасти“ уместо Кијева...
Јована Вукотић,
