Републиканци САД неће зауставити кретање КНДР према нуклеарном статусу
Недавно су се десила два догађаја, која на први поглед нису превише повезана. Ипак, они не уливају превише оптимизма онима који рачунају на мирну будућност Корејског полуострва. С једне стране, појавиле су се неоспорне потврде да то да Пјонгјанг шири свој нуклеарни програм. С друге – на изборима за Сенат САД победили су републиканци.
Подаци добијени на основу недавних сателитских снимака сведоче о томе да је на територији севернокорејског истраживачког комплекса Јонбјоне, где се врши разрада и производња нуклеарног оружја, завршена изградња новог блока за прављење обогаћеног урана. По својим димензијама сличан је оном који је 2010. године обишла америчка делегација. По њеним оценама, тамо је било око 2000 центрифуга за богаћење урана. Капацитети новог блока су вероватно исти.
Засад, истина, није јасно да ли је овај блок почео да ради. Није јасно ни колики део центрифуга које су тада показане америчкој делегацији, стварно ради. Ипак, нема сумње у то да Северна Кореја наставља с активним радом на новим компонентама нуклеарног програма.
САД на ово скоро да нису реаговале, пошто су у току последњих година спроводиле политику игнорисања Северне Кореје. У Вашингтону се сматрало да је бесмислено преговарати све док Пјонгјанг не одлучи да се одрекне нуклеарног оружја и док не предузме конкретне кораке у овом правцу.
Међутим, севернокорејска влада је више пута изјављивала да нема намеру да се одрекне нуклеарног оружја. Не само то, статус нуклеарне државе је забележен у уставу.
Анализа објективних услова Северне Кореје такође показује: нема никаквих шанси за то да се одрекне нуклеарног оружја. Оно је потребно и за осигурање безбедности, и у својству дипломатског инструмента. У Пјонгјангу је добро усвојена лекција коју су Американци дали на примеру Моамера Гадафија. Он је био једини владар у светској историји који се одрекао нуклеарног програма у замену за економске уступке и гаранције које је Запад обећао, и био је убијен.
Зато је реакција на захтеве САД предвидива. Док се у Вашингтону и даље претврају да КНДР уопште не постоји, севернокорејски инжењери и научници интензивно раде на усавршавању нуклеарног арсенала, ширећи капацитете за богаћење урана. Осим тога, ради се на смањењу димензија нуклеарног оружја и на ракетама великог домета.
Наравно, КНДР је сиромашна земља, њен научно-технички потенцијал је ограничен, тако да стварање пуновредног нуклеарног оружја може трајати дуги низ година. Међутим, Пјонгјанг жели управо то. Највероватније је да ће пре или касније у овоме и успети.
Ипак, то не значи да компромис није могућ. Како је показало искуство претходних споразума, пре свега Женевског оквирног споразума из 1994. године, севернокорејска страна заиста може пристати на замрзавање нуклеарног програма у размену за економске и политичке уступке светске заједнице.
Међутим, овакав компромис је политички сложен за Американце: влада која пристане на њега неизбежно ће бити оптужена за „капитулацију пред нуклеарном уценом“. С јачањем позиција републиканаца у Сенату шансе за компромисно решење су приметно опале. Љубав према једноставним одлукама која је карактеристична за републиканце само ће отежати америчко-севернокорејски дијалог или ће га учинити потпуно немогућим.
Стога, авај, постоје све основе за то да се сматра да ће се САД и даље претварати да Северна Кореја не постоји. У овом случају можемо бити сугурни у то да свет у најскоријој будућности очекују нова непријатна изненађења, укључујући, на пример, успешно тестирање нуклеарног пуњења од обогаћеног урана и успешно лансирање међуконтиненталних ракета.
Андреј Лањков,
