Први модул на површини комете
Ове недеље човечанство је учинило још један важан корак у познавању света. Научни модул "Фила" космичке сонде "Розета" Европске космичке агенције (ЕКА) извршио је прво у историји атерирање на површину комете од три километра Чурјумова-Герасименко. На њеној површини ће модул радити око 6 месеци. Та грандиозна мисија је једна од најскупљих – она кошта око једну милијарду евра.
Према свом главном циљу "Розета" је летела скоро 10 година, савладавши 500 млн километара. У току тог периода астрономи су добили стотине квалитетних снимака из космоса, и чак сазнали да комета мирише на стајско ђубриво, покварена јаја, односно, сумпорводоник и амонијак.
Светлана Герасименко, која је заједно с Климом Чурјумовим открила 1969. године ову комету, данас се налази у немачком Келну, где је у Центру управљања летовима ЕКА пратила искрцавање на комету. Чурјумов је такође пратио процес искрцавања. Водећи научник Института Космичких истраживања РАН Натан Ејсмонт сматра да је научни експеримент с апаратом "Розета" велики корак на путу освајања космоса.
- Изведено је велико достигнуће у сваком погледу – као достигнуће инжењерских праваца аерокосмичке делатности, као и у области фундаменталних наука. И ту се очекује откриће које ће можда некако променити нашу представу о еволуцији Сунчевог система и иначе планетних система.
Сонда истражује хемијски састав комете на дубини око 2 метра уз помоћ мање бушилице. Први пут ће се реално проучавати састав атмосфере, подземски слој комете. Ради тога ће на површини бити смештено 10 различитих апарата. Постоји вероватноћа да ће бити потврђена хипотеза да су управо комете донеле на Земљу воду и живот. Коментар главног стручњака часописа "Вести Космонаутике" Игора Лисова.
- Мада су земаљски апарати већ истраживали неколико комета, све су оне истраживане са трајекторије лета, односно, снимање и неко сондирање, спектрометријска мерења су вршена са великог растојања у току краћег времена. То је добро, али није довољно. У овом случају је реч о дужем налажењу апарата близу комете, што омогућује да се прати динамика – да се види што се дешава тамо током извесног времена, како долази до избацивања материје са површине, што се дешава са кометом када је она на прилазима Сунцу. Друго, то су контактна истраживања, извршена први пут у свету, јер никада нико није атерирао на језгро комете. Изузетно занимљиво је реално осетити њене материје уз помоћ апарата.
Сонда "Розета" има назив у част јединственог налаза у Египту из 1799. године. На острву Фили у реци Нил је био нађен такозвани Розетски камен са хијероглифима и грчким словима, који је омогућио дешифрирање староегипатских хијероглифа и откриће богате историје Старог Египта. Симболизам назива се састоји у томе што ће истраживања комете омогућити најзад да се схвати древна историја развоја Сунчевог система, процеса формирања планета и вероватно настанка живота на Земљи.
Валериј Агејев,
