Да ли ће се променити политика Конгреса САД према Русији?
На међуизборима за Конгрес амерички бирачи су своје гласове дали републиканцима. Тако да ће наредне две године за демократу Барака Обаму највероватније бити веома тешке. Основу предизборног програма представника Партије републиканаца представљала је критика политике актуелног председника.
И ма како да је Обама покушавао да докаже да је јак председник, судећи по резултатима избора, то му није пошло за руком. Истина, има још две године да предузме делотворне кораке. Али, тешко да ће се то одразити на руско-америчке односе, сматра руководилац центра за компаративна истраживања института за светску економију и међународне односе Никита Загладин:
- Побољшање у руско-америчким односима не треба очекиватизбог тога што се републиканци који су освојили већину, сад већ и у Сенату, а не само у Представничком дому, према Русији односе још негативније од Обамине администрације. Управо њима је Обама покушавао да докаже да је јак председник и да може да се супротстави Русији која постепено јача своје позиције на међународној сцени. Природно, то се уопште не свиђа владајућој елити САД. Друга је ствар ако Обама схвативши да је свеједно већ изгубио, одлучи да учврсти своју репутацију миротворца и добитника Нобелове награде за мир и ако напусти тако круте ставове. Ако буде имао довољно чврсту вољу и ако буде разумео да од конфликта с РФ САД немају апсолутно никакве користи, већ да имају више штете. Међутим, то је питање индивидуалних особина овог лидера, он засад није испољио снажне особине вође.
Победа републиканаца на изборима за Конгрес још не значи да ће следећи председник бити представник исте ове партије. Партијска припадност шефа државе ће у многоме бити одређена у наредне две године.
И ове две године ће бити врло тешке. Барак Обама је спреман на заједнички рад са својим опонентима. По устаљеној традицији спољна политика САД је територија председника. Међутим, Конгрес има своје полуге за вршење притиска, сматра научни сарадник центра за евроатлантска и одбрамбена истраживања Руског института за стратешка истраживања Сергеј Михајлов:
- Резултати избора највероватније неће утицати на спољну политику САД, зато што је по устаљеној пракси у САД спољна политика у суштини приоритетна сфера делатности управо председника, а не законодавне власти. Међутим, Конгрес истовремено има одређеног утицаја на линију спољне политике и може да доноси различите резолуције које чак понекад могу бити у противречности с линијом администрације. Конгрес има одређене могућности за утицај, а пре свега ће инсистирати на јачању спољашњих манифестација притисака на Русију због украјинске кризе. Републиканци покушавају да покажу својим бирачима да се залажу за оштру агресивну офанзивну политику САД и да покушавају да одбране спољнополитичке интересе САД, а у Америци је обичај да се спољнополитички интереси посматрају с тачке гледишта вршења притиска на некога.
Међусобни уступци у Конгресу ће се највероватније више односити на унутрашњу политику него на спољну. Обичне Американце, наравно, брине имиџ њихове земље. Али они пре свега гледају од чега се живи. Тако да ће и републиканци и демократе сад главне напоре усмерити на решавање унутрашњих проблема. Јер, од тога ће у многоме зависити ко ће заузети Белу кућу.
Ипак, поред свих несугласица између републиканаца и демократа, они имају заједничке интересе. А пре свега, њихови ставови се подударају у очувању хегемоније САД у свету. И једне и друге брине јачање улоге Русије. Тако да, авај, не можемо очекивати слабљење притиска, укључујући и санкције.
