Шешељ по други пут међу Србима

09-11-2014 12:05:17 | | Глас Русије/ vostok.rs |


Трибунал у Хагу пустио је Војислава Шешеља, на привремену слободу због тешког здравственог стања, након што је Влада Србије доставила потребне гаранције.

Шеф правног тима за Шешељеву одбрану и високи функционер Српске радикалне странке, Зоран Красић још увек не зна када ће Шешељ, којег је суд у Хагу пустио на привремену слободу због нарушеног здравља, стићи у Београд. „Пракса Трибунала је таква да тај процес траје дан-два, па ће вероватно то бити понедељак“, рекао је Красић.

Заменик председника Српске радикалне странке Немања Шаровић рекао је медијима да ће Шешељ бити пуштен на привремену слободу без икаквих услова, а Милован Бојић, члан лекарског конзилијума који је пре неколико дана посетио Шешеља у Хагу, изјавио је да је његово здравствено стање крајње озбиљно “.

Шеф посланичке групе Српске напредне странке Зоран Бабић изјавио је како владајућу странку у Србији не брине повратак Војислава Шешеља, јер је „политика коју он заговара одавно превазиђена“. Ипак, аналитичар Драган Петровић, има овим поводом нешто другачији став:

- Унутрашња политичка сцена у Србији се налази у једној необичној ситуацији, практично већ 14 година, након „октобарских промена“. Она има доктирну ка априорном окретању западним силама, укључујући Америку која је најмање наклоњена србским интересима, затим спровођење неолибералне економије и приметна је једна прилично пасивна политика око КиМ. Онда имамо парадокс да управо најближи сарадници опозиционих странака и губитника после 5.октобра, а то су управо Србска радикална странка и Социјалистичка партија Србије, иако се мора рећи да се СРС највећим делом трансформисала у Српску напредну странку ( а то значи Вућич и Томислав Николић), а да су управо они у највећем делу прихватили ове главне политичке постулате „постоктобарске“ Србије. После 14 година спровођења реформи и најпре неолибералне економије, и обични и полуписмени грађани виде да она не води никуда, јер Србија је пред банкротом. Свима, па и онима који се не баве економијом- јасно да је „цар го“ и да ту дебело нешто није у реду.

Знајући ставове господина Шешеља, мислим да би његов повратак био нови тег, који би ојачао спремност све ширих слојева народа у Србији, да тражи алтернативу овом до сада неуспешном концепту.


Претходно је потврђено да Влада Србије неће слати свој авион по Шешеља, и да ће он у Београд доћи редовним летом из Амстердама. Ни заменик председника СРС-а Немања Шаровић није могао да прецизира када ће се Војислав Шешељ вратити у Београд, али је додао да ће СРС по његовом повратку организовати велики јавни скуп. Наводе медија и појединих политичара и стручњака да повратак Шешеља може дестабилизовати ситуацију у Србији коментарише Зоран Драгишић, ванредни професор Факултета безбедности, Универзитета у Београду:

- Повратак Војислава Шешеља из Хашког трибунала у Србију је био очекиван већ дуже време, од како је постало јасно да је његово здравствено стање озбиљно и да он нема адекватно лечење у Холандији. Не очекујем да ће његов повратак у Србију дестабилизовати земљу, Србија је исувише стабилна држава да би је било чији повратак могао дестабилизовати. У сваком случају ће Шешељ послати одређене политичке поруке. Његове присталице ће искористити ту прилику да промовишу српску радикалну странку, која на претходним изборима није прошла цензус и чак је била много испод цензуса.

Искрено мислим и надам се да ће Шешељ време у Србији посветити свом лечењу и својој породици. Било какав покушај дестабилизације, изазивање немира мислим да није реално и мислим да повратка Војислава Шешеља нико не би требало да се плаши.


За крај навешћемо речи србског министра за рад Александра Вулина да је цела ситуација била коришћена двоструко и да се премијеру Вућичу говорило: „ када је Русија у питању, ако будеш одржао параду, ако Путин буде тако драг гост, видећеш да ћемо наћи начина да дестабилизујемо Србију .“ Ипак, министар Вулин је закључио да Србија мора настави ти путем који је кренула, а то је пут независности, и сувереног бирања с ким, како и у којој мери сарађивати.

Јована Вукотић,