Авганистан очекује период повећане нестабилности
САД и Велика Британија званично су завршили војне операције у Авганистану. Њиховим одласком земља ће само добити још више проблема.
Уместо контигента Међународних снага за осигурање безбедности у Авганистану ISAF, чија максимална бројност је износила 139 хиљада људи, почетком 2015. године у земљи ће бити смештено око 12 хиљада људи. Нова мисија неће бити борбена – амерички и НАТО војници могу да се бране, али нису спремни да учествују у борбама. Они ће се бавити обуком авганистанских трупа и полиције, којима предстоји да потпуно преузму на себе осигурање безбедности у земљи. Према мишљењу експерата, мобилизациони потенцијал авганистанске армије коју раздиру етничке противрчености, данас није превише висок. Експерт Руског савета за међународне послове, стручњак за Авганистан и земље Централне Азије Никита Мендекович истиче:
- Авганистанска армија тешко да ће у догледној будућности достићи по нивоу припреме, опреме и квалификације стандарде САД и Русије. Ипак, она има перспективе. Армија у великој мери рачуна на савремене методе привлачења војника. Врши се реклама службе, војници имају социјалне гаранције. У условима веома велике незапослености то стимулише становништво. Совјетска армија својевремено се суочавала са великим проблемима, адаптирајући регруте из архаичних аграрних региона. У авганистанској армији ситуација је слична. Прворазредни задатак је обука регрута правилима службе, техничким захтевима и писмености, што је прилично често неопходно. Армија може да иступи као неки образовни центар, кроз који пролази део мушког становништва, стичући одређене социјалне и професионалне вештине.
Несумњиво, војна варијанта неутрализације покрета Талибан је себе исцрпла и нема даље перспективе. Повлачење трупа коалиције значи у суштини признавање ове очигледне чињенице. Фундаментални фактор који је услово неуспех многобројних покушаја да се успостави контрола над Авганистаном је кратковиди спољнополитички курс и исхитреност у доношењу одлука. Американци су прво превише поједностављено представљали ситуацију у земљи и зато једноставно нису били спремни на неопходност распетљавања сложеног чвора унутрашњих авганистанских противречности и проблема. А нису имали ни времена ни жеље да пажљиво проуче совјетско искуство у Авганистану. Политиколог Станислав Тарасов сматра:
- Када је СССР увео свој ограничени контигент у Авганистан, решио је да истовремено с војним присуством, он ће мењати социјално-економску ситуацију у земљи. Американцима то не успева. Они сматрају себе земљом првог удара. Из све снаге ударају, затим њихови савезници и локалне бизнис снаге почињу изградњу новог живота. У Авганистану то није успело. За време боравка у тој земљи Американци су формирали локалну бизнис елиту која бежи из Авганистана после коалиционих трупа. Шта више, Американци морају да ступају у тајне преговоре са својим противником – талибанима.
Снаге САД и НАТО-а одлазе из Авганистана, остављајући земљу у тешкој, мада не и коначно безнадежној ситуацији, сматра руководилац Групе за истраживање проблема света и конфликата ИМЕМО РАН Јекатерина Степанова. С једне стране, оружани конфликт се наставља (мада се и мења по својој природи, све активније задобијајући форму конфронтације између устаника и авганистанских оружаних снага). С адруге, радилана промена баланса снага поле 2014. Године за сада се чини мало вероватном. Као и реални прогрес на путу ка мировном процесу.
Највервотаније је да ће талибани успети да се одлуче на озбиљне унутаравганистанске преговоре о миру тек пошто опробају на издржљивост авганистанску армију и власти после одласка основног дела западних снага. Тако, закључује Јекатерина Степанова, Авганистан највероватније очекује период повећане нестабилности и оружаног навикавања земље на нове реалије.
Сергеј Дуз,
