Да ли ће Русија и Кина заједно направити космички штит?
Министар одбране РФ Сергеј Шојгу недавно је објавио да је приоритет развоја руских стратешких снага стварање Јединственог Космичког Система (ЈКС) – новог система упозорења о ракетном нападу. Систем упозорења о ракетном нападу (СУРН) у садашњим условима је један од најперспективнијих праваца војно-техничке сарадње Русије и Кине, сматрају експерти.
Руски систем ће укључивати сателите нове генерације и заштићена командна места, где ће се вршити обрада добијених информација са орбите. Он ће заменити мрежу застарелих сателита система „Око-1“, који имају кратак рок трајања и неодговарајуће карактеристике. Последњих година, овај систем је био подвргнут критикама од стране руских званичника.
ЈКС ће, како се очекује, моћи да региструје не само старт међуконтиненталних балистичких ракета, већ и лансирање оперативно-тактичких ракета. На такав начин, он ће постати, не само фактор обезбеђења стратешке безбедности, већ може пружати команди важне обавештајне информације током локалних конфликата. Сателити СУРН ће имати дужи рок трајања у односу на апаратуру старије генерације.
Још увек није извесно колико ће сателита имати нова група. Рад старог система је обезбеђивало до седам сателита на геостационарној и до четири на високоелиптичној орбити. У сваком случају, реч је о веома скупом систему, како са тачке гледишта њене изградње, тако и са њеног каснијег сервисирања и експлоатације.
Кина се, такође, сусрела са проблемом изградње поузданог система за упозоравање од ракетног напада. Његов значај расте са развојем нових, мобилних и ефикасних стратешких нуклеарних снага, способних у случају неопходности да нанесу превентивни напад. Кина је принуђена да узме у обзир не само претњу од стране САД, већ и појаву савремених ракета средњег домета код суседних земаља. Пекинг, такође, покушава да створи моћан систем стратешке противракетне одбране и већ је спровео тестирања ракерних комплекса ПРО, способних да пресретну балистичке мете на средњем и коначном делу путање. Истовремено, реализује се и цели низ програма изградње противсателитског оружја.
Очигледно, могућности кинеског СУРН не одговарају ни нивоу развоја националних стратешких нуклеарних снага, нити нивоу постигнутих успеха у развоју система ПРО и противсателитског оружја. Међутим, Русија се, не само активно бави изградњом сателитског система СУРН, већ и развојем система надземних радиолокационих станица раног упозорења, као што су најновије станице система „Вороњеж“.
На овај начин, систем упозоравања о ракетном нападу у садашњим условима постаје један од најперспективнијих праваца развоја билатералне војно-техничке сарадње. Може се радити не само о испоруци технике и предаји руских технологија Кини. Постоји могућност и изградње заједничког система, што ће бити доказ новог нивоа билатералног и стратешког партнерства.
Василиј Кашин,
