Да ли ће Европа претворити Србију из продавца меса у продавца магле?
Након констатације стручњака Светске банке о томе да је тешко покренути српску економију која се већ шест година од почетка кризе бори за опоравак, те закључка да се решење за излазак из кризе крије у повећању извоза, логички се надовезује питање – куда би тај извоз могао да се усмери и са којим производима?
Међутим, ако је судити по утисцима са Агроиндустријског сајма у Москви, на коме су учешће узеле и бројне компаније из Србије, онда се назире одговор да управо извоз у Русију може представљати кључ који отвара масивна врата иза којих се налази постепени опоравак српске привреде.
Ради се о томе да је 8. октобра у главном граду Руске Федерације отворена међународна пољопривредна изложба под називом „Златна јесен – 2014“, на којој се појавило и преко 30 фирми из Србије, што је изазвало нескривено задовољство и код руског премијера Дмитрија Медведева, који је лично обишао србски штанд и том приликом изјавио да „Србија и Русија имају пуно могућности за даље унапређење сарадње у области аграра“, а србска министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић је након разговора са њим изнела оцену да ће позитиван однос Медведева према србској пољопривреди сигурно имати свој одјек на србско-руску сарадњу.
Иначе, да се узајамна сарадња заиста успешно креће узлазном путањом најбоље се уочава из податка ког је пре пар дана изнео руски министар Александар Новак, да се само за последња два месеца извоз многих пољопривредних производа из Србије у Русију знатно повећао, сирева за скоро 17 процената, а других производа два до три пута. Такође, још једна чињеница која речито осликава убрзани развој србско-руске економске сарадње каже да се само у временском периоду од пола године међусобна трговинска размена повећала за приближно 20 процената, што представља изузетно велику цифру. Такав позитиван тренд је потврдио и шеф Привредне коморе Србије на сајму у Москви, када је констатовао да „охрабрује податак да је извоз наших прехрамбених производа за осам месеци ове године повећан за 60 одсто у односу на исти прошлогодишњи период, као и интересовање руских банака да финансирају производњу за извоз у Русију", чему би требало додати и то да би у Споразум о слободној трговини ускоро могли бити укључени и живинско месо , шећер, цигарете, алкохол и аутомобили, а то би несумњиво представљало додатни замајац за србски извоз на велико источно тржиште.
Штавише, повољне поруке са пољопривредног сајма у Москви се не завршавају само на томе, јер је србска министарка Богосављевић Бошковић поврх свега наговестила да је од својих руских партнера добила позитивне сигнале да ће бити размотрен захтев да се у Русију поново дозволи увоз свиња из Србије у комадима, као и србски захтев да се убрза издавање дозвола за нове извознике меса из Србије за улазак на листу Царинске уније Русије, Белорусије и Казахстана, што би све заједно подстакло развој домаћег сточарства. Па ипак, ако је неко већ са пробуђеним оптимизмом помислио да ће перспектива извоза на руско тржиште снажно утицати на опоравак српске привреде, онда ће можда као хладан туш примити вест која је управо стигла из Брисела, одакле је поручено да ће споразум о слободној трговини са Русијом остати на снази само док Србија нe постане чланица Европске уније.
А тада би, разуме се, као кула од карата могли да се сруше сви извознички послови који се сада заснивају баш на том споразуму. У сваком случају, можемо се само надати да након директиве из Брисела Србија неће постати продавац магле, него да ће и даље остати продавац сланине, свињских полутки и кобасица на руском тржишту.
Ратко Паић,
