Деца Србије кроз објектив руског фотографа: радост живота
Спортске игре, песме, игре, ходочасничка путовања по светим местима Србије- све се то може видети на фотографијама дечијег кампа „Школа пријатељства“ на планини Тари у Србији. Аутор изложбе у Москви- србска уметница Љиљана Божовић и њена колегиница Јулија Силина.
О томе, како је Јулија постала део кампа у Србији, говори директор Више школе, шеф организационог комитета изложбе, Родион Макаров :
- Ми смо се прикључили овом пројекту, обзиром да је једно од усмерења наше школе- фотоуметник и фототехничар. То су људи који имају посебну професију и њима је неопходан посебан материјал. Такав материјал је могуће наћи управо на отвореном. То је и одлична мотивација за наше дипломце. И наши студенти и београдски имају задатак да покажу своје мајсторство. Тако су се заједно нашле две талентоване особе – једна из Русије а друга из Србије.
Према речима Родина Макарова са отварања изложбе, дечији камп на Тари није био случајно изабран као место где ће радити уметнице-фотографи:
- Нада, како се мени чини, лежи у две ствари: у прошлом и у будућем. Прошло- то је вековна веза наших братских народа. Будуће- то су наша деца, чија лица ми сада видимо. Требало би имати веома танана осећања како бисте ово поимали.
Са речима Родиона Макарова се слаже и Наталија Крјукова представница Руског института културног и природног наслеђа, који је и домаћин ове изложбе:
- Са великим уважавањем се односим према уметницама, зато што снимати, фотографисати децу- то је веома сложено. То што им полази за руком, то је њихова велика заслуга.
Питамо Јулију Силину да ли се слаже са претходним констатацијама...
- Када сам чула на отварању изложбе да је тешко фотографисати децу, одмах сам помислила: не, то је веома пријатно. Током свог рада, понекад сам се и сама осећала као дете и у потпуности сам се предавала процесу. За мене то није само рад, већ и задовољство. Памтим оне огромне дечије очи, ту радозналост, чуђење. Сва су деца интересантна. Они су били на отовреном, у планини. Та атмосфера- огромна шума, планина, пејзажи- веома је хармонична.
Подсетимо, Јулија Силина је радила у „Школи пријатељства“ заједно са својом колегиницом из Београда Љиљаном Божовић. За Љиљану је ово већ друга година како ради у кампу, а прва да ради са Јулијом. У свом интервјуу србска фотоуметница је укратко изнела своје мишљење:
- Мислим, није теже да радимо заједно али је више успеха пошто ми радимо заједно. Осећај је сјајан. Велика је земља као што је Русија. Добро је да је прво изложба отворена овде. Мислим да то је велики успех и за Јуљу и за мене.
На летњи камп у Србију су посебно била позвана два васпитача из Русије, предавачи недељне школе Крутицког подворја у Москви. Ана Сињакова се сећа рада са децом:
- Имали смо много слободног времена. Сећам се када смо спремали програм за дан руско-српскког пријатељства, деца се чак нису ни одмарала. То је било једино време када смо могли да спремамамо наш наступ- време предвиђено за одмор. У почетку, наравно, није било лако. Али, потом, када је све прошло, они су одахнули са олкшањем и били су веома задовољни постигнутим резултатом.
Сусрета деце се присећа и колегиница Ане, Наталија Лаврентијева:
- То је био веома важан заједнички рад. Деса су се тек на аеродрому упознала, а за пет дана смо морали да направимо програм. Многи од њих се раније нису бавили плесом. Али, требало би рећи да су се брзо опустили и да су се у кампу осећали поптуно слободно.
Григориј Соколов,
