Саботажа на србским пругама
Ако узмемо у обзир невероватну чињеницу да модернизација србских железница касни већ месецима, и то не због ћудљиве природе пред којом су људи немоћни, него због бахатости директора у Железницама Србије који су саботирали руски кредит, онда можда није претеривање ако претпоставимо да ће пре бити пуштена у рад грандиозна кружна пруга око Каспијског мора, чију изградњу је Путин најавио пре неколико дана, него што ће бити завршена реконструкција пруга у Србији.
Наиме, по речима ресорне министарке Зоране Михајловић, директори у управи србских железница су својим неодговорним понашањем и одлуком да не потпишу анекс уговора – „закочили руски зајам од 800 милиона долара и блокирали реконструкцију шест деоница, те оставили лош утисак о Железницама Србије и Србији као држави“, изјавила је дословно министарка, због чега је поменуто руководство заиста потом било смењено, јер како је образложила - „не могу да буду директори они који месецима коче инвестиције“.
Све то су потврдили и високи званичници из Министарства грађевинарства који су казали да су „запрепашћени одлуком којом се кочи руски кредит за модернизацију железничке инфраструктуре у Србији“, с обзиром да су конкретни радови требали почети још пре четири месеца, а сада је извесно да они неће почети ни у наредних неколико месеци, и све то због „саботаже“ двојице директора, како су поједини медији буквално назвали тај њихов поступак.
Подсећања ради, поменути руски кредит у износу од близу милијарду долара, намењен је модернизацији и електрификацији пруге Београд-Панчево, обнови пруге на Коридору 10, те за набавку нових дизел-моторних возова, изградњу пруге Ваљево-Лозница и реконструкцију србског дела пруге Београд-Бар, а радови који тренутно касне тичу се реконструкције и модернизације деоница у дужини од преко 100 километара.
И зато, ако би се којим случајем и даље на сличан начин отезало са пројектом модернизације србских пруга, лако би се могло десити да га рецимо временски претекне један други пројекат који је ових дана тек осмишљен и изнет у јавност. Ради се о амбициозном пројекту стварања кружне железничке пруге дужином целе обале огромног Каспијског мора, од Русије, преко Казахстана и других земаља, до Ирана, који ће почети да се реализује крајем године, а његова сврха се по речима руског председника Владимира Путина састоји у повезивању главних каспијских лука, что би до 2016. требало знатно скратити време и трошкове превоза робе.
Стога није чудно што је и председник Руских државних железница Јакуњин у недавној посети Србији такође замолио да се убрза потписивање анекса уговора који ће омогућити да се руским кредитом изгради шест деоница на Kоридору 10 кроз Србију, што је наравно и у интересу србских компанија које ће захваљујући том кредиту склопити уговоре у вредности од безмало 300 милиона долара.
Осим тога, Јакуњин је том приликом потврдио да би Русија била спремна да заједно са Кином изгради и планирану брзу пругу од Београда до Будимпеште, уколико им то буде предложено, што значи да на овом просторима сасвим вероватно предстоји динамична сарадња србских и руских железничких предузећа на обострану корист. Наравно, ако се у будућности не десе неке нове „саботаже“, како је недавно названо непотписивање анекса уговора о модернизацији србских пруга.
Ратко Паић,
