Шта је Србији потребније – Школе пријатељства или геј-парадe?
У време када сваким даном расту западни притисци на Србију да се и она сврста у ред геополитичких противника Русије, тако што ће по њиховим налозима да покида међусобне политичке и економске везе, као право освежење звуче вести које говоре о нечему сасвим супротном – о јачању међусобног дружења, и то поготово међу србском и руском децом, као што је то случај ових дана на Тари, у оквиру Школе пријатељства, у којој је за њих организован богат културни, образовни и спортски програм.
Дакле, ради се о томе да у поменутој Школи пријатељства, која се ове године одржава по четрнаести пут, учествују деца са Косова и Метохије, а такође и малишани из Републике Српске, Црне Горе, као из Русије и по први пут из Придњестровља.
Иначе, основни циљ тог окупљања се састоји у упознавању српске деце из региона са матицом и стварање јединственог србског духовног и културног простора, а заједно са руском децом они похађају интерактивне радионице, у којима је главна тема србско-руско пријатељство, као и заједничке вредности које повезују два блиска народа. Осим тога, на Тари је за госте организовано и учење србског језика, те излети на важна културно-историјска места у Србији.
Управо због таквог значаја ког има Школа пријатељства на Тари, њу су поводом Дана србско-руског пријатељства обишли високи гости, међу којима су били владика славонски Јован, у својству изасланика Патријарха Иринеја, затим отац Сергеј Шастин у име Синодалног одељења Руске православне цркве за рад са младима, те саветница директора руске Федералне агенције за младе Рената Абдулина, депутат руског парламента Михаил Дегтјарев, те виђенији економисти и политичари са ових простора који активно подржавају рад Школе пријатељства, попут председника Социјалистичке народне партије Црне Горе Срђана Милића, и бројних других.
Штавише, о томе да се добар глас о Школи пријатељства на Тари чуо надалеко, најбоље сведочи писмо подршке које је упутио помоћник председника Русије Владимира Путина Игор Шћогољев, у коме је поред осталог пожелео присутној деци „да стекну корисна знања, духовну и физичку снагу, те да са собом понесу за цео живот осећања братског пријатељства између Срба и Руса“.
Напослетку, у програм се укључио и директор руске Федералне агенције за младе Сергеј Поспелов из руског омладинског лагера „Селигер“, да би деци у Србији упутио подршку и изразио своје очекивање да ће се сарадња у организацији окупљања руске и српске омладине проширити. Његове речи су утолико значајније, ако се зна да је омладински лагер у руском Селигеру, место где се сваке године окупљају хиљаде талентованих младих људи, на коме добијају додатно образовање, а такође на Селигеру могу јавно представити своје идеје и пројекте, те на тај начин имају директан приступ инвестицијама, грантовима, државним програмима и фондовима највећих компанија.
И зато, када би се убудуће барем исти онакав новац, какав се на пример сваке године издваја за организацију геј-параде у Београду, улагао у организацију и развој омладинских лагера попут ових на Тари и у руском Селигеру, лако је закључити какву би корист од тога имали млади нараштаји, као и друштво у целини. А Школа пријатељства на Тари би могла да буде само први корак у том правцу.
Ратко Паић,
