Москва и Рим се договорили о размени искуства у области рестаурације
Москва и Рим су спремни да започну директну размену искуства у обнови споменика архитектуре и културно-историјских вредности. Такав је један од главних резултата посете делегације руских експерата, археолога и рестауратора у италијанској престоници. Они су прошле недеље допутовали у Рим ради учешћа у Данима Москве, које је организовао Департман за спољноекономске и међународне везе Москве.
Како је објаснио у разговору са РИА Новости један од учесника дискусија протеклих у Риму, заменик руководиоца Департмана културног наслеђа града Моксве (Москомнаследие), главни археолог престонице Леонид Кондрашев, влада Москве придаје велики значај припреми људи производних струка, и у области рестаурације овај проблем постаје крајње акутан.
- Сада разматрамо могућност проширења школе рестаурације не само за архитектонске струке, већ и за све остале. Већ разматрамо могућности укључивања италијанских стручњака на објекте рестаурације у Москви и могућност стажирања наших студената у Риму. Принципијалну усмену сагланост за то већ смо добили од Асоцијације рестауратора Италије — рекао је заменик шефа Москомнаследија.
Дата иницијатив била је такође фиксирана у програму сарадње два града у периоду од 2014. до 2017. године у време одржавања Дана Москве у Риму.
Ипак да ли Италија може да оправда наде положене у њу, за сада се не зна. Без обзира на то што на папиру влада Републике издваја велика средства за очување и одржавање у потребном виду свог историјско-културног наслеша, у реалности ствари не стоје превише весело.
На пример, археолошки комплекс Помпеје, унет у списак светског наслеђа УНЕСКА, до данас се налази у жалосном стању. У марту ове године влада Италије је издвојила додатних 2 милиона евра за обнову комплекса, пошто се тамо десила серија обрушавања зидова древних грађевина. Рестаурациони радови у Помпеји се воде од 2012. године. За њихово извођење Европска комисија је издвојила 105 милиона евра. Новац се, наравно, троши, ипак зидови се и даље руше и многи сумњају да ће се ситуација променити набоље.
Тенденција смањења трошкова за културне пројекте која се појавила у време економске кризе, постоји до данас. Тако по подацима Federculture (Федерација предузећа и организација управљања културом, туризмом, спортом и одмором) у последњих 10 година трошкови из прихода Рима за развој културе и очување историјских вредности смањни су двоструко. Делимично зато италијански рестауратори данас активно треже посао у иностранству, између осталог у Русији, а професија рестауратора је изгубила некадашњу привлачност за омладину.
Како се очекује, ситуација може да се побољша 22. маја када влада Италије усвоји декрет о хитним мерама заштите и јачања културног наслеђа и развоја кулутрних манифестација и туризма.
Према одобреном владином декрету, сада сваке године у Италији ће се одређивати, узимајући у обзир мишљење експерата, списак најзначајнијих културних вредности којима је потребна обнова, уз касније извођење неопходних радова. У документу се такође предвиђа увођење такозваног Арт-Бонуса — издавање пореског кредита (фактички ослобађање од пореза) од 65% у року од три године за приватне бенифицијаре рестаурационих радова. Овај правац у Републици се активно развија. Многи историјски споменици како у престоници, тако и ван ње, били су обновљени на рачун страног спонзорства или спонзорства великих италијанских фирми. Један од наведених примера таквог парнтерства државе и приватног бизниса је обнова чувене фонтане у виду чамца Баркача Пјетра Бернинија у Риму код Шпанског степеништа од средстава италијанске јувелирске куће Bulgari.
