Неонацисти и евромајдан: од демократије до диктатура?

12-07-2014 12:27:48 | | Глас Русије, фото: Flickr.com/mac_ivan/сс-by/ vostok.rs |


Крајем маја издавачка кућа „Свет књиге“ у Москви је издала књигу „Неонацисти и евромајдан: од демократије до диктатуре“. Књигу потписују два аутора: председник руског фонда „Народна дипломатија“ Алексеј Кочетков и политички аналитичар Међународне организације за мониторинг избора Станислав Бишок.

Презентација ове књиге већ је била одржана претходних дана у Бриселу, Паризу и Берлину, а у петак увече 11. јула, имала је своју презентацију и у Варшави.

Аутори су представили анализе развоја украјинских националистичких идеја. Алексеја Кочеткова питамо зашто су изабрали баш ову тему?

- Када су у октобру 2012.године, били одржани избори за Врховну Раду, велики део посматрача је доживео шок јер је, по први пут је партија „Свобода“, која се до 2004.године називала Социал- национална партији Украјине, а често само „бандеровска“, добила више од 10% укупног броја гласова и тиме могућност да добије места у парламенту. При томе, резултати гласања који су стигли из иностранства, остављали су још шокантнији утисак: за националисте је гласало око 25% оних који су уопште изашли на изборе. Никада раније није било тако нечег.

Помислили смо да је важно да изучимо ту тенденцију, како бисмо разумели у чему је суштина тог феномена? Јер, ми не знамо како ће се даље развијати ситуација...

- Када смо почели да разматрамо почетке ове појаве, дошли смо до закључка да су нови украјински политичари, који су дошли на власт после комуниста пре 23 године, а после распада СССР, показали интересовање за ултранационалистичке идеје. Некада је ове идеје формуслисао Степан Бандера, који је маштао да створи монолитну државу „Велику Украјину“. За достизање овог циља, он је правдао сва средства укључујући и сарадњу са тадашњом нацистичком Немачком, као и убијање свих не-Украјинаца, односно Руса, Пољака, Јевреја, апсолутно свих! Како да овде не поменемо крваве рације дивизије СС „Галичина“ током Другог светског рата или ужасни „Волински покољ“ Пољака?

Рекло би се, да је то све део историје. Али, ми знамо да је 2010.године Виктор Јушченко издао указ о званичном признавању Степана Бандере као украјинског националног хероја. Његови споменици су постављени у многим градовима западне Украјине. О његовим „великим“ заслугама говоре и школски уџбеници.

При томе, ултранационалисти су успели да преотму иницијативу од демократских учесника евромајдана у Кијеву, који су иступали против корумпиране власти, а у име стварања праведног и хуманог друштва- подвлачи Алексеј Кочетков.- Уместо тога, уз учешће најватренијих припадника партије „Свобода“ и „Десни сектор“, у држави је започео хаос, била су почињена многа ужасна кривична дела, укључујући и подметање пожара у Дому синдиката у Одеси, 2.маја, када су у пламену погинуле десетине људи. Ултранционалисти су ову трагедију цинично назвали „пикник са ражњићима“. Без поговора, тема украјинског национализма је веома актуелна, и због тога смо јој посветили књигу.

Ирина Чајко,

Читајте више наУкрајина из минута у минут